Zanimljivo.
Je l' to znači da preskačeš doručak ili večeru, ili spakuješ sva tri obroka u 8 sati (recimo od 10 ujutru do 6 uveče)?
Moj suprug često ume da preskoči ručak i da ništa ne jede nekih 12 sati tokom dana, što je mene inače brinulo. Moram da mu kažem da to možda i nije loše, da možda smanjuje infekcije, i rizik od dijabetesa i bolesti srca...
Da, ja licno (uglavnom) ne doruckujem, preskocim dorucak ali uredno rucam i veceram ali moze i da se preskoci vecera, a moze i da se nista ne preskoci ali samo da se vodi racuna da sve sto se kalorijski unese u toku dana bude u sklopu tih 8 sati.
I upravo je to zapravo stos. Dakle, mi unesemo sve ono sto bi inace uneli i da nemamo to vremensko ogranicenje (naravno, podrazumeva se da bi trebali da izbegavamo junk food, secer u ogromnoj kolicini i slicno....), jedemo normalno, ali smo "period hranjenja" ogranicili na 8 sati. Nema grickanja svakih sat vremena ili (najgora varijanta) otvaranja frizidera iza ponoci da "se nesto prezalogaji uz seriju".....nego kad se uzme zadnji obrok, nema jela do sledeceg dana.
Ja recimo veceram oko 8 i tu se moje jelo zavrsava za taj dan, do podneva sutradan nema jela. U medjuvremenu moze da se pije voda, caj, pa cak i kafa ali je bitno da ne unosimo kalorije putem recimo nekih zasladjivaca jer cim krene da se luci insulin, fasting je prekinut.
E sad, sta se u stvari desava u telu (ukratko) u tom periodu kad ne jedemo. Kad ne unosimo hranu izmedju 12 i 16 sati (a optimalno oko 16), aktivira se proces autofagije i dolazi do reciklaze starih, ostecenih i disfunkcionalnih celija a onda se ta energija koristi za formiranje novih, mladih i zdravih celija. Cak se i maligne celije (koje se inace svaki dan stvaraju u nasem telu po defaultu) razgradjuju u tom procesu. Pored toga, smanjuju se upalni procesi u organizmu i aktiviraju se Sirtuin geni, odnosni geni za dugovecnost. Ovi geni su prisutni kod svakoga i aktiviraju se kad je organizam u stanju stresa, a jedan takav stres je upravo (privremeno) gladovanje. Fizicka aktivnost ih takodje aktivira. A kad jedemo svakih sat vremena recimo, kad imamo sedentarni stil zivota.......onda su i ovi geni u fazonu "nema potrebe da mi ista radimo, mozemo slobodno da se iskljucimo". Ovako, kad je telo u nekom (blazem) stresu, onda se ti geni aktiviraju jer je neophodno preziveti.
Fasting je jako dobar nacin da, pre svega preventivno, delujemo na pojavu maltene svih teskih hronicnih bolesti koje su manje ili vise usko vezane za starenje pocevsi od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa (tip 2), pa sve do kancera. I zaista, svi dokazi koje za sada imamo idu u prilog tome da fasting smanjuje rizik od dobijanja ovih bolesti.
Jos jedna stvar tu mora da se spomene i da se osvrne na AMPK i mTOR. Kada nam je AMPK aktiviran, mTOR nije i obratno a recimo u studijama se videlo da kod bolesti tipa kancer (najidealniji primer), AMPK je inhibiran dok je mTOR "hiperaktivan". Kada recimo gladujemo ili kad smo fizicki aktivni, onda se mTOR iskljucuje a AMPK se aktivira i deluje anti-kancerogeno + anti-inflamatorno. mTOR je dobar za nas.......dok smo jos u periodu razvoja. Ali onda kad smo vec formirani ljudi, e tada zeli da nas ubije i unisti. Tada doprinosi recimo proliferaciji celija.......sto je potpis kancera. Tako da je u stvari idealno da AMPK aktiviramo sto vise mozemo a mTOR-u da ne dozvolimo da "luduje" i tu takodje fasting jako pomaze. Jer samo preko IF-a recimo dolazimo u situaciju da je AMPK aktivan 16 sati, dok mTOR radi svega 8.
Inace, postoje i neki lekovi koji su vec na trzistu i imaju isto ovo dejstvo kao fasting ali se pomenuti mehanizmi aktiviraju bez gladovanja. I sad trenutno su studije u toku a rezultati su vrlo obecavajuci. Mislim da smo blizu trenutka kada cemo stvarno konacno moci da imamo kontrolu nad nasim zdravljem i to ce nam pre svega omoguciti nove i savremene terapije. Ali dok taj trenutak ne dodje, IF je jako korisna stvar.
