ESC 2026 - Beč, Austrija: opšte, arena, grafika, scena
Lignjoslav
Ekspert
- Joined
- 20 Feb 2022
- Messages
- 7,628
- Points
- 118
A na RTS "Dunjice to sam ja Neda."
Cudo da nisu Srecni ljudi.
Cudo da nisu Srecni ljudi.
EvroBosna
Ekspert
- Joined
- 22 Jun 2023
- Messages
- 6,025
- Points
- 118
Da se samo kladim na Dansku mi je bio prevelik rizik, a ne želim da se toliko opterećujem za to, tako da sam preusmjerio pare u prolazak Latvije koja iz nekog razloga ima i dalje visoku kvotu, a pobjeda Danske mi je wildcard.
blueeyed
Veteran
- Joined
- 30 Jan 2024
- Messages
- 409
- Points
- 98
Osvrnuću se ovde na moje putovanje na Evroviziju u Beč prošle nedelje. Pošto mi ovo nije bio prvi put u gradu, znao sam otprilike šta da očekujem, a pre dolaska sam već bio upoznat i sa evrovizijskim dešavanjima. Jedino što mi je zaista smetalo tokom putovanja bilo je vreme jer je bilo dosta oblačno i povremeno kišovito.
Što se tiče same Evrovizije, posetio sam Eurovillage, Euroclub, Eurovision Fanhouse i šou u areni. Od momenta kada sletite na aerodrom, razni baneri i reklame podsećaju vas da ste u gradu domaćinu. Centar, a naročito prostor oko gradskog trga i Muzejske četvrti (MuseumsQuartier), bio je u znaku takmičenja i preplavljen turistima. Sam Beč je, kao i lokacije ovih događaja, prilično rastrkan. Ipak, atmosfera je bila odlična, a ljudi sjajno raspoloženi. Bilo je mnogo mladih, lepih ljudi i parova (kako hetero, tako i LGBT). U vazduhu se osećala sloboda kakvu u Srbiji, nažalost, nemamo prilike često da vidimo.
Eurovillage je imao dosta štandova sa hranom, pićem i zvaničnim proizvodima (merchandise), kao i klupe za sedenje, natkrivene delove i mnogo ekrana za praćenje programa. Zahvaljujući većem broju ulaza, sve je funkcionisalo brzo i bez gužve. S druge strane, Euroclub – smešten u Prater Dome-u – bio je pravi, klasični klub sa naplatom ulaza, gde se pretežno okuplja LGBT populacija i gde su se puštali isključivo evrovizijski hitovi. U zavisnosti od večeri, organizovani su i nastupi uživo, a po mom mišljenju najatraktivniji su bili u ponedeljak i utorak. Organizacija na oba mesta je bila savršena i zaista nemam nijednu zamerku na osoblje, goste, kao ni na ekipu sa kojom sam bio.
Wiener Stadthalle, kao glavno poprište događaja, nalazi se malo van centra, ali se metroom stiže brzo i lako. Ispred arene su se delile kabanice da publika ne bi kisnula u redu, a pre ulaska su obezbeđene plastične kutije za efikasniju proveri stvari. Security kontrola je svuda bila rigorozna, pa tako i ovde. Zastave nisu mogle nigde da se unose ako nemaju austrijski protivpozarni sertifikat, a iste su mogle da se naruce preko evrovizijskog shopa par nedelja pred dogadjaje. Policije je bilo na svakom koraku, što je ulivalo dodatni osećaj bezbednosti. Jedina zamerka koju imam za arenu jeste bina, koja je po mom mišljenju bila preniska. Pogled iz partera zbog toga nije bio najbolji, dok je sa tribina sve delovalo mnogo bolje.
Tokom mog boravka u Beču održan je samo jedan protest podrške Palestini i sve je proteklo mirno.
Što se tiče Izraela, podrška uživo uopšte nije bila velika kako je to možda delovalo na TV-u tokom prvog polufinala. Na pomen njihovog imena ili tokom vođstva na tabeli, svi u areni su negodovali i zviždali, dok su tokom samog nastupa pričali i ignorisali ga. Slično je prošla i ruska pesma "Party for Everybody" koju sam par puta čuo u evrovizijskom selu. O eventualnom povratku Rusije na takmičenje nisam čuo nijedno pozitivno mišljenje, iako je baš tada izašao intervju sa Martinom Grinom čiji su govor neki interpretirali kao otvaranje te mogućnosti.
Na kraju, zaključak je da je organizacija samih događaja u Beču bila na vrhunskom nivou i da je sve proteklo u najboljem redu. Sa druge strane, TV prezentacija i sve ono što je bilo prioritet za gledaoce ispred ekrana moglo je da se odradi mnogo bolje, što ste verovatno i sami primetili. To je zapravo potpuna suprotnost u odnosu na ono što su ljudi doživeli u Malmeu – tamo je šou bio sjajan, ali su ulaganja u gradu i prateći evrovizijski sadržaji bili prilično zatvoreni i skromni.
Što se tiče same Evrovizije, posetio sam Eurovillage, Euroclub, Eurovision Fanhouse i šou u areni. Od momenta kada sletite na aerodrom, razni baneri i reklame podsećaju vas da ste u gradu domaćinu. Centar, a naročito prostor oko gradskog trga i Muzejske četvrti (MuseumsQuartier), bio je u znaku takmičenja i preplavljen turistima. Sam Beč je, kao i lokacije ovih događaja, prilično rastrkan. Ipak, atmosfera je bila odlična, a ljudi sjajno raspoloženi. Bilo je mnogo mladih, lepih ljudi i parova (kako hetero, tako i LGBT). U vazduhu se osećala sloboda kakvu u Srbiji, nažalost, nemamo prilike često da vidimo.
Eurovillage je imao dosta štandova sa hranom, pićem i zvaničnim proizvodima (merchandise), kao i klupe za sedenje, natkrivene delove i mnogo ekrana za praćenje programa. Zahvaljujući većem broju ulaza, sve je funkcionisalo brzo i bez gužve. S druge strane, Euroclub – smešten u Prater Dome-u – bio je pravi, klasični klub sa naplatom ulaza, gde se pretežno okuplja LGBT populacija i gde su se puštali isključivo evrovizijski hitovi. U zavisnosti od večeri, organizovani su i nastupi uživo, a po mom mišljenju najatraktivniji su bili u ponedeljak i utorak. Organizacija na oba mesta je bila savršena i zaista nemam nijednu zamerku na osoblje, goste, kao ni na ekipu sa kojom sam bio.
Wiener Stadthalle, kao glavno poprište događaja, nalazi se malo van centra, ali se metroom stiže brzo i lako. Ispred arene su se delile kabanice da publika ne bi kisnula u redu, a pre ulaska su obezbeđene plastične kutije za efikasniju proveri stvari. Security kontrola je svuda bila rigorozna, pa tako i ovde. Zastave nisu mogle nigde da se unose ako nemaju austrijski protivpozarni sertifikat, a iste su mogle da se naruce preko evrovizijskog shopa par nedelja pred dogadjaje. Policije je bilo na svakom koraku, što je ulivalo dodatni osećaj bezbednosti. Jedina zamerka koju imam za arenu jeste bina, koja je po mom mišljenju bila preniska. Pogled iz partera zbog toga nije bio najbolji, dok je sa tribina sve delovalo mnogo bolje.
Tokom mog boravka u Beču održan je samo jedan protest podrške Palestini i sve je proteklo mirno.
Što se tiče Izraela, podrška uživo uopšte nije bila velika kako je to možda delovalo na TV-u tokom prvog polufinala. Na pomen njihovog imena ili tokom vođstva na tabeli, svi u areni su negodovali i zviždali, dok su tokom samog nastupa pričali i ignorisali ga. Slično je prošla i ruska pesma "Party for Everybody" koju sam par puta čuo u evrovizijskom selu. O eventualnom povratku Rusije na takmičenje nisam čuo nijedno pozitivno mišljenje, iako je baš tada izašao intervju sa Martinom Grinom čiji su govor neki interpretirali kao otvaranje te mogućnosti.
Na kraju, zaključak je da je organizacija samih događaja u Beču bila na vrhunskom nivou i da je sve proteklo u najboljem redu. Sa druge strane, TV prezentacija i sve ono što je bilo prioritet za gledaoce ispred ekrana moglo je da se odradi mnogo bolje, što ste verovatno i sami primetili. To je zapravo potpuna suprotnost u odnosu na ono što su ljudi doživeli u Malmeu – tamo je šou bio sjajan, ali su ulaganja u gradu i prateći evrovizijski sadržaji bili prilično zatvoreni i skromni.
Niko
Ekspert
- Joined
- 7 Feb 2022
- Messages
- 5,283
- Points
- 118
Organizacija je stvarno bila krs u smislu kako je to izgledalo na TV. Toliko puno nastupa gde se vide kamermani ili ostali ljudi na sceni, bas je to amaterski izgledalo. Cak i u Izraelski nastup u reflekciji na dijamantu gledao kamerman. Ono sto se u Ceskom nastupu desilo je bilo yadno.
Jedino sto bi im oprostio je sto do finala su mi voditelji postali simpaticni, u prvo pf su mi bili malo awkward.
Jedino sto bi im oprostio je sto do finala su mi voditelji postali simpaticni, u prvo pf su mi bili malo awkward.