Ljubav, navika, panika

Nesto razmisljam svasta se ovde pisalo bolje da vam sadasnji ili buduci nisu detektivi da kopaju po temi ako znaju da ste ovde
 
E mene je sad smuvao neki al ne znam jel jeste zapravo, tj nisam pitao, nego čekam da kaže da to je to jer ja ne mogu to tek tako. Ali svaki dan dobijam mim ili pusu znači to je to.
 
Ajd ukratko da otvorim dušu.
Imam "simpatiju" koja živi na drugom kraju sveta i koja me je nekako našla na mrežama pre par meseci i počeli smo intenzivno da se dopisujemo da bi to posle preraslo u dobro jutro, laku noć, slanje srca itd... Problem je što ja njega uživo nikad nisam ni video a vezao sam se, valjda mi je prijala sva ta pažnja i sad imam utisak da živim u virtuelnom svetu i to ne vodi nikuda a opet mi bude i lepo kad se čujemo. Slali smo čak i pakete poštom, a on je spominjao i da bi se rado doselio u Srbiju... Kasnije je dobio unapređenje na poslu i to zapravo nije baš realno a i ja ne mogu da očekujem da će neko tek tako sve da ostavi i dođe a zapravo se nismo ni upoznali. Ali nastavlja da piše a ja ne znam dal da to nastavljam il da prekinem, a problem je što mi se od tad niko drugi nije dopao jer ja kad se vežem za jednu osobu tad sam u stadijumu da sam zatvoren za druge. Sinoć smo se posvađali jer je za sledeće leto opet planirao neko letovanje koje ne uključuje i mene a dogovarali smo se da eto bar na letovanje odemo zajedno kad već ne živimo u istim državama. Da je bar nešto blizu tipa Mađarska, Hrvatska... pa da sedneš u bus/avion i skokneš, nego drugi kraj sveta gde nema ni direktan let čak. Njega preterano sve to ne remeti kaže da mu baš prija da smo u kontaktu i da ima s kim da podeli svakodnevnicu, osećanja, raspoloženja, ali mene je počelo da frustrira prilično i onda sam kao između dve vatre i mrzim taj osećaj 🙁
 
Ja bih to presekao pod hitno. Na stranu što uopšte nisam fan bilo kakvog vezivanja za ljude pre nego što se upoznamo (to je vezivanje za našu ideju i idealizaciju tih ljudi, pritom), neverovatno mi je da neko želi da bude s nekim, ali će na letovanje ići sam. Wtf? Pogotovo što ste tako daleko. Ja kad sam upoznao sadašnjeg dečka maltene posle mesec, dva dejtovanja smo počeli da planiramo odmore zajedničke.

To online je super rizično, isto kao da si ChatGPT-u rekao da se dopisuje s tobom kao da ti je dečko. Ne osuđujem, to je "bolest" modernog doba, dešavalo se i meni... Ali onda upoznaš tu osobu uživo i u 99% slučajeva to ne bude ono što je mozak stvorio kao idealnu sliku. Dok sam dejtovao insistirao sam na prvom upoznavanju pre bilo kakvog svakodnevnog dopisivanja jer mi se pre dešavalo da se s nekim dopisujem nonstop, upoznamo se, nema ni grama te fiktivne hemije koje je bilo dok smo se dopisivali, i onda se pitam gde je moje izgubljeno vreme. 🤡 Ma nikako to.

Inače, mi za nedelju i po dana idemo u Tunis i beležimo 9 meseci zajedno. :D
 
ja zato i uzimam s rezervom al sam hteo da se potrudim da se realizuje bar upoznavanje ali on deluje da nije preterano zagrejan za to tj da to aktivno planira. Mogao je doci u Beograd da je hteo, isao je na more na drugi kraj sveta (daleko od njega) i sad prica hoce na Tajland na more a mene ni ne spominje, i kad sam ja ispizdeo on kaze pa gde zuris mozemo se upoznati kad god, zivot je nepredvidiv.. Moja sestra se sa 22 godine preselila u drugu drzavu kad se zaljubila i tamo provela 10 godina, kad neko zeli nadje se nacin.
 
Online veze su neka vrsta fanatazije i često su neodržive baš iz razloga koji je Petar gore naveo da ne znamo postoji li realne hemije ili ne. Toliko sam ličnih primera imao gde mi je neko lep preko slika, dok na upoznavanju nije to ta energija koja odgovara. I vrlo je frustrirajuće i crpi energiju kada neko fizički nije prisutan.

Sada mi se desilo nešto što nisam očekivao, od običnog susreta preraslo je u ogromne simpatije i zbog obostranog oduševljenja ušli smo u vezu. Čudno nam obojici jer nikad nismo doživeli tako nešto, al je lepo i prepustili smo se osećaju.
 
Pa svako ko nije bio u sličnoj situaciji bi ti rekao "preseci", a sem što to previše boli, jelo bi te šta bi bilo da nisi presekao.
Okupiraj se drugim stvarima, probaj da gledaš na situaciju realno (ni da romantizuješ, ni da mračiš preterano) i počećeš da se hladiš sam vremenom ako to ne bude išlo nikuda.
 
A zar nije već očigledno iz njegovog primera da tu nema ‘leba? Mislim, da toliko želi susret s njim ne bi išao na Tajland nego došao u Beograd konkretno. Meni to više liči na privid odnosa u nedostatku realnog, nekim ljudima je lakše tako jer zapravo ne moraju face to face da se bave time nego uvek mogu da se samo isključe iz toga kad im je dosta.
 
mene inace veze na daljinu frustriraju ali znam i dosta slucajeva gde su se obe strane potrudile i odrzale vezu. ali u mom slucaju ocigledno nije tako jer njemu to nije prioritet jer da jeste ne bi planirao tajland i bali nego bi seo u avion i dosao u Beograd kad se vec cujemo svakodnevno.. ja ne zelim da se naredne tri godine dopisujem s nekim ako vidim da to ne ide nigde, besmisleno mi je skroz
 
You must log in or register to reply here.
Back
Top