Slegli su mi se utisci o jučerašnjem finalu, pa želim da podelim svoje mišljenje u vezi sa nekim stvarima:
- Čestitke Švedskoj na (po mom mišljenju) zasluženoj pobedi. Lorin je izvanredan umetnik i izvođač i drago mi je da su ljudi ponovo prepoznali njen talenat i uložen trud. Najiskrenije me je dirnula podrška koju je dobila od samih Šveđana i možda mi je pobeda na Melodifestivalenu još draža od pobede na Evroviziji.
- Sa druge strane, duboko sam uznemiren količinom ogorčenosti nezanemarljivog dela evrovizijske zajednice (uključujući i pojedince na ovom forumu), koja se graniči sa kolektivnom psihozom i koja se protivi svim evrovizijskim vrednostima. Mislim da bi i sam Karija bio razočaran stvarima koje ljudi koji govore u njegovu odbranu pišu.
- Ljudima koji se žale kako je takmičenje namešteno mogu samo da poručim da se hitno dozovu pameti. Ljudima koji se žale da je pobedila generic pesma na EVROVIZIJI, takmičenju generic muzike, make it make sense
Pravila su jasna i transparentna svima i shodno tome ne vidim ni najmanji problem da pobedi neko ko je pobedio u glasovima žirija i bio drugi u glasovima publike. Pritom, žiri je rangirao Finsku prilično visoko. Četvrto mesto za onakav vokal je izuzetan uspeh, čak je i Konstrakta koja je imala stabilnije vokale bila 11. Da nije bio toliki miljenik publike, ko zna kako bi ispalo.
Tattoo je komercijalno najuspešnija evrovziijska pesma ove godine i žiri, koji je sačinjen od profesionalnih muzičara (od kojih su mnogi i sami nastupali na Evroviziji) je očigledno prepoznao kvalitet i potencijal ove pesme. Nemojte se iznenaditi ako
Tattoo ispadne neuporedivo veći hit od
Cha Cha Cha. Na kraju dana, nijedan pobednik nije bio univerzalno prihvaćen otkad postoji novi sistem i mišljenja su uvek podeljena. Čak je i Salvador prilično omražen a jedini je pobedio i kod žirija i kod publike.
- Što se tiče našeg plasmana, razočaran sam (ne u Luku već u publiku), ali ne i iznenađen. Pre proba sam prognozirao neko 21-22. mesto, ali na kraju je ispalo još lošije. Ipak, ponosan sam na Luku, jer mislim da je ovo jedna od najboljih pesama koje smo ikad poslali na Evroviziju sa svakako konceptualno najprofesionalnijim i najambicioznijim nastupom. Njegovo 24. mesto mi je neuporedivo draže od 18. mesta Nevene Božović, 19. mesta Balkanike i 15. mesta Uraganki sa pomalo bajatim dinosaurus pesmama (ne hejtujem).
- Sad kad su se slegli utisci, mogu sa sigurnošću da kažem da je po mom mišljenju bila prilično slaba godina. Po prvi put otkad ozbiljnije pratim Evroviziju su mi rezultati potpuno neshvatljivi. Abnormalne razlike u poenima i plasmanima država između polufinala i finala su esej za sebe. Ne razumem kojim čudom su se Estonija, Belgija, Australija (iako mi je grower), Litvanija i Kipar našle u top 12??? Nemam komentar na činjenicu da je Poljska bila 8. kod publike i Albanija 10, dok su Španija, Francuska i Slovenija potpuno patosirane i ignorisane. Bilo je nekoliko prijatnih iznenađenja poput visokog plasmana Australije i Ukrajine, ali znatno više negativnih.
Sve u svemu, još jedna evrovizijska sezona je gotova i pobednicom sam prezadovoljan (za razliku od prethodne dve godine
). Ostalim rezultatima i nisam baš, ali to je što je. Ne želim da zagađujem internet negativnom energijom, a i vama preporučujem isto. Ako je nešto trebalo da naučimo iz ovog teškog perioda za našu državu, to je da smo najjači kad se volimo a najslabiji kada smo zavađeni. Kako Lorin kaže u mom verovatno omiljenom evrovizijskom stihu ove godine -
All I care about is love.
