Најхладнији и најтањи однос имам са децом од брата моје мајке и њиховим породицама. Свестан сам тога да се старије дете оженило 2008. године због тога што је мом ујаку била потребна нека женска снага да му помаже пре него што су се одвојили од њега и започели самосталан живот. Проблем је у томе што никада нисам желео да прихватим такав живот, нити сам икад изражавао спремност на такав корак. Желео сам да у животима старије деце мог ујака учествујем све мање и родитељи су имали разумевања за ту ситуацију, услишили су ми ту жељу. Од тада избегавам да долазим у госте кад год су нека масовна породична окукпљања баш из разлога што се увек то деси када ми брат иде са родитељима, и ја одлучих сваки пут да избегнем због тога што ми смета управо присуство рођеног брата због укључености у комуникацију, као и одрастање деце од брата и сестре са ујакове стране. У том случају се најбоље осећам у случају да они мени дођу у госте, и сусрет у таквој форми мора да се догоди бар једном годишње. Боље ми је са таквим ликовима да се виђам једном годишње него да слушам верглање једно те исте приче XY пута у години. Зато ја у сеоски север са родитељима путујем само када су ми ујак и његово млађе дете сами, и у том случају бирам да идем са родитељима и без брата рођеног. Ако бих ишао са братом, ишао бих само са њим и без родитеља.