297. FSC - Bečka šnicla

„Jedna imperija. Bezbroj pesama. i puno istorijskih trauma.“
Dame, gospodo, kneževi, grofice, baronese i svi vi koji ste greškom završili pod habsburškom krunom
dobrodošli u Bečku šniclu, najimperijalniju FSC temu do sada.
Nekada davno, jedna porodica odlučila je da bukvalno uzme pola Evrope, i malo sveta, i nazove to “našom skromnom baštinom”.
Rezultat? Carstvo u kome su ljudi govorili 50 jezika, jeli različite verzije iste šnicle i svi imali različite traume ali istog vladara.
Danas…
više nema carstva, ali muzika ostaje.
I zato vraćamo imperiju, bar na plejlistama.

IMPERIJALNI ZAKONIK BEČKE ŠNICLE:

Svaki takmičar dobija jednu državu koja je u nekom trenutku bila pod vlašću Habsburgovaca.

Zadatak je jednostavan:
Pošalji jednu pesmu iz te države.
Žanr, godina, jezik i stil su potpuno slobodni.
Bitno je samo jedno:
da je izvođač rođen u dodeljenoj zemlji.
Sve prolazi.
Carica ne sudi - carica sluša.
Ako neka provincija odluči da na dvor pošalje duet ili višeglasnu pojavu, obavezuje se da svaki pojedinačni izvođač koji je potpisan kao nosilac pesme mora poticati isključivo iz iste, dodeljene provincije.

Carstvo ne priznaje:
-strane goste,
-DJ-eve koji ne pripadaju provinciji,
-proizvođače ritmova koji se iznenada pojave u zagradi,
-niti lica koja su „samo pomogla, ali su potpisana velikim slovima“.

Ako se ime nalazi u naslovu pesme,
Carstvo pretpostavlja da to ime “ima pasoš”.
A pasoš mora biti provincijalan.
Time se štite:
– kulturni suverenitet provincije
– mir u sali
– i živci Carice.

p.s: I standardna FSC pravila na snazi.


MOTO TEME:
„Ako je nekad bilo u carstvu - danas je na FSC-u.“

Birate brojeve od 1-48.
Molim da se Ivani i Bebi odabere broj.

SPISAK PESAMA​

IMPERIJALNE PROVINCIJE:

I CORE IMPERIUM
Srce Habsburške monarhije

Austrija
Češka
Slovačka
Mađarska
Slovenija
Hrvatska

II ALPINE & ADRIATIC DOMINIONS
Zapadne i severne krunske zemlje

Švajcarska
Italija
Belgija
Holandija
Luksemburg

III CARPATHIAN & GALICIAN LANDS
Istočno-srednjoevropske pokrajine

Poljska
Ukrajina
Rumunija
Moldavija

IV IMPERIAL BALKANS
Jugoistočne provincije

Bosna i Hercegovina
Srbija
Crna Gora
Severna Makedonija
Albanija

V WESTERN CROWNLANDS
Zapadnoevropske krune Habsburga

Španija
Portugal
Francuska

VI NUEVO IMPERIO
Kolonije španskih Habsburgovaca

Meksiko
Argentina
Bolivija
Čile
Peru
Kolumbija
Venecuela
Kuba
Kostarika
Filipini
Paragvaj
Urugvaj

VII HOLY ROMAN EXTENSION
Imperija u kojoj su oni bili carevi, ali nisu sve lično posedovali

Nemačka
Lihtenštajn
San Marino
Monako
Švedska
Norveška

VIII DINASTIC ALLIANCE ZONE
Rodbina, brakovi, personalne unije, kratke krune

Grčka
Bugarska
Turska
Egipat
Iran
Irak
Tunis

NAPOMENA:
Za mikrodržave šaljete i predloge iz većih zemalja:
San Marino - Italija
Monako - Francuska
Lihtenštajn – Švajcarska ili Austrija

TRAŽENJE BROJA KREĆE U 19:30
PRIJAVA PESAMA KREĆE U 21:00 I TRAJAĆE OD 11.01. – 16.01 do 17H.

UČESNICI:
Aleksa49, Arsenic, Bebi, cinque, creature, Dežurni, Destry94, Detektivka, djole_, Djole89, dodo, Doctor Who, dracarys, Endrega, etica, EvilSmile, Filhy, GavranESC, Ivana, Leo Cezar, Lux, Majsta94, Marko, Nanulina, Nije sve tako sivo, Pokahontas, Ro97, Shum, Stefix, Stefan28, Stole, Storm, Tetsujin, Tinte, TheCode_123, Vaxildan, whisky, zakaya, zeleni​

 

[Doctor Who]

Preporuke za ovu fenomenalnu komediju koju je Katarina Velika inspirisala!

 

[Arsenic]

Poklon paketi iz Arsenata su upućeni trenutno ka više provinsija. Takodžer, sa zadovoljstvom vas obaveštajemo da smo postali glavni sponzori dvorskih zabava! Radujte se jer arsenatska kuharica radi punom parom

 

[Bebi]

​

Dan III – Pregovori sa Isidorom

Carica je tog dana bila neuobičajeno tiha. Nije podigla glas. Nije zakucala prstenom o sto. Samo je rekla:

„Napolje.“

Prestolna dvorana se ispraznila kao da je neko prosuo so po sudbini. Ostale su samo dve žene i jedna istina koja je dugo čekala red. Isidora je prva krenula u napad. Iz rukava i sigurnog pogleda izvadila je svoje karte. Tiho, slatko, ali precizno, pomenula je Caričinog muža, Franca I Štefana Lotarinškog, i „potencijalna neverstva“ za koja navodno poseduje dokaze. Ton joj je bio onaj koji ne traži istinu, već reakciju.

Ali Carica nije reagovala. Samo je podigla obrve. I tada je izvadila džokera. Bez podizanja glasa, bez trunke drame, izgovorila je:

„Ti si otrovala svog poslednjeg muža. Uzela njegovo bogatstvo. A imam i svedoke.“

Isidora se ukočila. Carica je nastavila, gotovo ljubazno:

„Jedan svedok je tvoja sluškinja Berta. Drugi je tvoj… bliski prijatelj, voli da se izjada kad mu je teško. Onaj sa kojim možda imaš dete koje trenutno nosi prezime pogrešnog muškarca.“

U dvorani se čula samo vatra u kaminu i jedan vrlo precizan zvuk. Isidorino gutanje knedle.

Partija je bila završena. Carica je tada prešla na politiku.

„Za Rusiju“, rekla je. „Nije potreban savez iz ljubavi, već iz snage. Na istoku sedi nova sila Katarina II Velika, carica koja se upravo probija na tron. Ambiciozna. Oštra. i veoma svesna moći dinastičkih brakova.”

Isidora je savršena za takvu igru. Ne kao romantična mlada, već kao politička figura koja zna kako da preživi dvor.

„Ti ćeš ići prema Sankt Peterburgu“, rekla je Carica. „I glumićeš mir dok Rusija ne poveruje da si joj potrebna. A Velika Britanija? Za Britaniju imam drugi plan. Na ostrvu sada vlada mladi Džordž III Hanover, mlad, neiskvaren ratovima, ali veoma svestan dinastije. Njegov dvor traži stabilnost, ugled, i što je važnije uticaj u Evropi.“

Carica je znala da Britanija ne sme da dobije Isidoru.

„Za London ide neko drugi, više moj. A ti ćeš biti razlog zašto.“

Isidora je shvatila. Ona više nije igrač po pitanju sopstvenog braka. Postala je figura. Carica ima parvo da je zarad saveza uda za koga misli da je prikladan. Na kraju pregovora, Carica je ustala prva. „Ti si još uvek grofica. A ovo sad je moja velikodušnost. Sve ostalo je deo šire strategije.“

Isidora je ostala sama u dvorani. Sa titulom, ali bez istinske moći. I sa budućnošću koju nije birala.

​

Iza zavese, dok Carice nema

Dok su se vrata prestolne dvorane zatvorila uz tiho, ali vrlo konačno kljuc, hodnici su ostali u rukama onih koji ne vole da čekaju. Vojvoda je iskoristio trenutak sa izrazom čoveka koji je ceo život čekao baš ovu prazninu u prostoriji. Okrenuo se Baronu Midžetu sa osmehom koji je ličio na kompliment, ali je mirisao na potcenjivanje.

Govorio mu je o “stabilnosti”, o “prirodnom poretku stvari”, o tome kako bi Caricin sin bio “mlađe, savremenije lice vlasti”. Svaka rečenica bila je uvijena u baršun, ali svaka je nosila bodlju. Usput je, gotovo nehajno, dodao da su “neki ljudi rođeni da savetuju, a neki da vladaju”, uz kratak pogled koji je ostao sekund predugo na Baronovoj visini.

Baron Midžet je slušao pažljivo. Klimnuo je glavom u tačno onim trenucima kada se to od njega očekivalo. Na trenutak je čak i rekao da “razume zabrinutost” i da “ne isključuje mogućnosti”.Ali dok je Vojvoda govorio, Baronove oči nisu bile na njemu, već na zatvorenim vratima prestolne dvorane.

Na njegovom licu se pojavio blag, gotovo učtiv osmeh. Onaj koji ne znači “slažem se”, već “zapamtio sam”.

Vojvoda je otišao uveren da je upravo zasadio seme. Baron je ostao još nekoliko trenutaka u hodniku. A onda je, vrlo tiho, promenio izraz lica izgledalo je kao da je neko drugi upravo zasadio, ali nešto sasvim drugo.

 

[Bebi]

Živi bili dvorjani.

Kome raste apetit za bečkom šniclom, a kome je preseo obrok?
Ušli smo u pretposlednji dan prijava, još uvek smo ispod cenzusa. Nadajmo se da će nam ovaj dan doneti neke korenite promene i da će mnoge tamne prostorije konačno biti osvetljene.

Prijatan doručak,

M Terezija

 

[Doctor Who]

Bečka šnicla, ali baš prava originalna, je nešto najjače na ovome svetu <3

 

[Bebi]

Bečka šnicla kao lightmotiv teme je nastao tako što mi je moj dragi poslao sliku bečke koju jede i samo me lupila inspiracija za celu temu. Nastala kada sam bio gladan!

 

[zeleni]

Jesti često ali brzo!

 

[Bebi]

​

Vojvodina kontemplacija

Te noći Vojvoda nije spavao. Dvorana je odavno utihnula, sveće su dogorele, ali u njegovoj glavi dan se tek razgorevao. Ono što je video nije bila obična dvorska igra. Bilo je to pomeranje samih temelja carstva. Carica je sa Isidorom govorila mirno, gotovo odsutno, kao da joj reči služe samo da prikriju misli koje niko ne sme da čuje. Ta tišina ga je uznemirila više nego ijedna otvorena pretnja. Slutio je da se iza nje kriju odluke koje menjaju raspored moći.

Godinama je verovao da carstvo stoji na zakonima, titulama i krvnim lozama, ali je prvi put osetio da se ono zapravo drži na tajnama. I da on ne drži nijednu od njih. Isidorina ponuda mu je delovala kao pukotina kroz koju bi mogao da se uvuče novi poredak. Iako je prezirao njen osmeh i način na koji se kretala kao da već nosi tuđu krunu, znao je da joj se mora približiti. Ne iz poverenja, već iz potrebe da bude dovoljno blizu kada stvari počnu da se lome.

Tada mu se, prvi put posle mnogo godina, javila misao koja ga je i uplašila i ohrabrila. Možda carstvo ne treba sačuvati. Možda ga treba preoblikovati.

 

[Bebi]

​

Baronovo popodne

Baron Midžet je tog dana bio neobično tih. Dvor je to tumačio kao umor, ali u njegovoj tišini nije bilo slabosti. Bilo je računanja. Svaka rečenica koju je Isidora izgovorila, svaki Caričin pogled, svaka Kunigundina nervoza slagani su u njegovoj glavi kao figure na tabli koja se tek postavlja. Za razliku od Vojvode, njega nije uznemirila pomisao da se carstvo ljulja. Naprotiv, ta misao mu je prijala. Samo ono što se ljulja može promeniti svoj pravac. Vojvodino nagovaranje mu je bilo prozirno, previše otvoreno i previše očajno. Znao je da ga vide kao pametnog savetnika, malim telom a velikim jezikom, i upravo je u toj potcenjenosti prepoznao svoju prednost. Niko ne pazi na ruku za koju misli da je slaba. A on je već doneo odluku. Carica neće pasti. Ali neće ni ostati ista. U njegovoj glavi već se rađao novi poredak. Ne sa njim na tronu, već sa njim iza trona.

 

[Majsta94]

Mislio sam da preskočim izdanje jer sam preslušao jedno 30 pjesama i nijedna mi se nije svidjela, i onda sam naišao na jednu i poslušao još 10-15 i našao još jednu za koju smatram da je dovoljno dobra da je pošaljem, pa se na kraju premišljam između te 2. Užas. Dobro.

 

[Bebi]

Evo jedan kanal koji ja volim da gledam, ima video posvećen Habsburzima pa koga zanima može da pogleda.

 

[Bebi]

​

Dan IV – Veliki carski bal

Bal je proglašen kao veče jedinstva, mira i novih početaka carstva, ali nijedan od prisutnih nije došao da slavi. Došli su da mere, procenjuju i pamte. U vazduhu se mešala muzika sa tihim šaptima, osmesi sa oprezom, a svaki naklon skrivao je pitanje: ko je još lojalan, a ko već pakuje izdaju u svilene rukavice?

Carica se pojavila u najskromnijoj haljini koju je dvor ikada video. Nije želela da zaseni prisutne, već da ih razoruža. Njena tišina bila je teža od bilo koje krune. Malo je govorila, još manje plesala, ali je pažljivo slušala i pamtila svaku reč, svaki pogled koji se zadržavao predugo i svaku ruku koja je previše stezala čašu vina.

Isidora je, nasuprot tome, blistala. Njen osmeh bio je širok, korak lak, a prisustvo primetno u svakoj sali u koju bi ušla. Međutim, prvi put tokom večeri nije tražila Caricin pogled niti njeno odobrenje. Zadržavala se u razgovorima koji su trajali predugo, smejala se ljudima koje dvor nije pozvao i kretala se među senkama sa lakoćom nekoga ko već gradi sopstveni plan. Nije više tražila put koji joj je Carica odredila. Tražila je drugi.

Anna je sve to posmatrala iz tišine. Njene oči su pratile pogrešne poglede, pogrešne poruke i pogrešne ruke koje su se zadržavale na Isidorinim rukavicama. Po prvi put shvatila je da Isidora ne traži brak, već savez koji miriše na rat, i da ono što se rađa u toj sali nema veze sa mirom koji je najavljen.

Vojvoda je te večeri prvi put javno poveo svog sina. Predstavio ga je uz osmeh koji je bio previše miran da bi bio iskren. Njegovo prisustvo nije bilo porodični ponos, već politička poruka: imam naslednika, imam čime da trgujem i imam koga da žrtvujem. Anna je to razumela bolje nego iko i prvi put osetila koliko je dvor sposoban za hladne odluke.

Midžet nije sedeo po strani. Kretao se kroz dvoranu kao da je sam bal nastao oko njega. Rukovao se, nagnuo nad ramena, spuštao glas do šapata i podizao ga u smeh u istoj rečenici. Na trenutke je delovao kao najbezazleniji gost, na trenutke kao neko ko zna više nego što bi smeo. Pravio je male zvrčke od reči, ubacivao duhovite opaske, ostavljao poluistinite komplimente i poluskrivene pretnje u istim osmesima. Kada bi ga neko upitao da li je bal uspešan, Midžet bi se nasmešio, klimnuo glavom i rekao da jeste, ali da će se pravi ishod videti tek kada se muzika utiša. To bi izgovorio lako, gotovo veselo, kao da govori o vremenu ili vinu, a zatim bi se već okretao sledećem sagovorniku, ostavljajući iza sebe osećaj da je nešto važno upravo rečeno, iako niko nije umeo da ponovi šta tačno.

Bal se završio muzikom, zdravicama i osmesima koji su obećavali mir. Međutim, dok su se sveće gasile i dvorana polako praznila, Anna je videla kako Isidora krišom prima poruku sa pečatom koji nije bio habsburški. U tom trenutku postalo je jasno da naredni dan neće doneti pregovore. Dan je završen kao bal, ali je u vazduhu ostalo nešto što je ličilo na odluku, ne na slavlje.

 

[Bebi]

Sutra je prezenzacija pesama, a mi još nismo ispunili kvotu za polufinala.
Ovo miriše na debakl, reklo bi se.

 

[GavranESC]

Sutra je prezenzacija pesama, a mi još nismo ispunili kvotu za polufinala.

Iz svih zemalja se može naći prigodna pesma jedini problem bi bio Irak i Iran ali potpuno razumem situaciju.

Ovo miriše na debakl, reklo bi se.

Nemoj kraljica da te čuje, inače grčevi neće biti aristokratski

 

[Nanulina]

Iz svih zemalja se može naći prigodna pesma jedini problem bi bio Irak i Iran ali potpuno razumem situaciju.

Apsolutno tačno.
Koliko sam se uživela dva dana, zaslužujem državljanstvo xy države.

 

[Majsta94]

Isto bukvalno

 

[Djole89]

Samo nekoliko država je nešto veći izazov... meni ovo izdanje dođe kao neki vid World Song Contesta, iskreno. Top koncept.

 

[zeleni]

Jedva čekademo sutra. Nema veze što smo daleko ispod kvote za polufinale, jedva cekamo cuti prijedloge za caricu

 

[Endrega]

Ma nema šanse da neće biti pf, ovo su najbolje teme, a i ume Bebi da pogura gde burgija neće

 

[Pokahontas]

nećkaju se ljudi koju Paragvajsku pesmu da pošalju