Gledao sam Odiseju, okej je, klasičan holivudski blokbaster za razbibrigu i da odmorite mozak, ali je prilično dosadan na momente iskreno. Dao sam mu 2,5
️ od 5 na LB, jer mi nije bio loš, a nije baš ni dobar, nego onako prosek.
Odiseja mi je odličan primer priče koja u filmskom formatu manje zanimljiva zbog načina na koji je ispričana. Prvih tridesetak minuta su čista ekspozicija i likovi jedni drugima prepričavaju svoju prošlost kako bismo kroz flešbekove saznali ko su i šta žele. Meni je delovalo kao rekapitulacija drugog dela filma čiji prvi deo nikada nismo gledali.
Nisam se iskreno vezao ni za jednog lika u filmu. Ne oseća se intenzitet porodičnih odnosa, hitnost njihovog ponovnog okupljanja niti potreba da se Odisej vrati domu. Film nam kroz dijalog i flešbekove govori šta bi likovi
trebalo da osećaju, ali kao i u većini Nolanovih filmova, drži nas na emotivnoj distanci i likovi su mu vrlo suptilni i svedeni, nekad i previše. O ženskim likovima ni da ne pričam, i ptice na grani znaju da Nolan ne razume žene at this point.
Kada Odisejevo putovanje konačno počne, naracija postaje niz „i onda“ događaja. Evo npr. ode na jedno mesto, dogodi se nešto, vrati se na brod, ode na drugo ostrvo, dogodi se nešto drugo i tako jedno 12-13 scena zaredom…Ima dosta vrlo lepih prelaznih kadrova koji uspostavljaju nove lokacije, ali svaki traje po 2-3 sekunde. Sve se odvija tolikom brzinom u drugoj polovini filma da događaji nemaju vremena da dobiju na emotivnoj težini. Mislim da se glavni problem svodi na to da Nolan više vrednuje produkciju i spektakl nego likove i emocije (opet, kao u većini njegovih filmova).
Film mi se nije nešto posebno svideo vizuelno (koliko puta ćemo imati narandžastu i plavu kolor paletu u mejnstrim filmovima, postoje i druge boje pliiiz
), ali fakat jeste jako dobro snimljen, naročito scene plovidbe. Osećaju se talasi, težina broda, veslanje i vetar u jedrima, posebno na velikom platnu. Takođe pohvale na minimalnoj upotrebi vizuelnih efekata.
Akcija je jako dosadna i Nolanova potreba da kadrovi po svaku cenu ostanu čisti i klinički umanjuje brutalnost rata. Nema znoja, krvi ni fizičke težine nasilja. Svet u filmu deluje vrlo površno. Setova ima malo i uglavnom su prazni. Od Odisejevog kraljevstva vidimo samo jednu dnevnu sobu/ dvoranu, dok se Troja svodi na dve prazne ulice. Fali osećaj da svet postoji i van onoga što kamera u trenutku prikazuje. Da likovi eksplicitno ne govore gde se nalaze, bilo bi nemoguće pretpostaviti da se radnja dešava u Grčkoj.
Pojedine scene koje funkcionišu na papiru na ekranu izgledaju smešno. Kada Grci izađu iz Trojanskog konja da otvore kapiju, trojanski vojnici čekaju da završe, što mi je peak filmske logike. Scene sa sirenama i Skilom (koje su mi možda najupečatljivije u epu) su nažalost vrlo kratke i sporedne. Sa druge strane, sekvenca sa Kiklopom u pećini je odlična i vrv hajlajt filma.
Najslabiji elementi filma su mi glumačka ekipa + dijalog. Glumci kao da su pažljivo sastavljen spisak recikliranih A-listera koji iskaču iz frižidera optimizovan za prodaju karata, uključujući poznata imena koja se pojavljuju na 2-3 minuta. Svi su atraktivni, čisti i moderno stilizovani u bež kostimima. Veći problem je prvenstveno u scenariju doduše. Dijalozi su bolno glupi i banalni i očigledno napisani sa idejom da film bude što bliži i razumljiviji što široj publici. Likovi nikada ne vode normalne razgovore. Razgovori su u 99% slučajeva ekspozicija, motivacioni govori, životne lekcije i intenzivni stoički pogledi između likova. Ne oseća se drugarstvo među vojnicima niti toplina među članovima porodice. Likovi su više kao arhetipovi nego kao ljudi sa ličnostima.
Najbolji primer su Odisejevi ljudi. Da li vam je zaista bilo žao kada su stradali? Sećate li se njihovih imena? Film nam kroz dijalog uporno govori da je njihov gubitak psihički uništio Odiseja, ali to nikada ne osećamo u trenutku njihove smrti. Bezimeni statista nestane u bezdanu? O neee, kako će se drugi likovi oporaviti od ovog ogromnog gubitka!!!
Kraj je okej, nije loš. Ne bih da zalazim u detalje da ne bih nekom spojlovao, ali Nolan menja težište i fokusira se na teme koje su bliže savremenoj publici i to mi je sasvim okej, nije totalno balanan kraj.
vidim da Grci masovno hejtuju film
