Izbori

[Miloš]

Ne mora danas, već blagovremeno. Dešavalo se da su neke stranke, koje su i duže na političkoj sceni, suviše kasno izlazili sa kandidatima koji nisu poznati široj javnosti, i uprkos njihovim kvalitetima, nisu uspevali da ostvare zapaženiji rezultat, a kamoli pobedu, što je evidentno, cilj studentske liste.

Ako smo do sada figurativno govorili da podržavamo mladost, uskoro dolazi trenutak kada moramo saznati ko su konkretno njihovi predstavnici. VIše od godinu dana unazad, to je u nekoj magli, a tako ne može ostati. Nije stvar samo u tome što će biti imena na predatoj listi, već da to dopre do većeg dela biračkog tela blagovremeno. Takođe, ako se do sada cenio patriotizam i želja za promenama, doći će momenat kada što solo, što u debatama, moraju se izjasniti po raznim pitanjima bitnim za budućnost. Biće tu i tema kojih se do sada nisu dotakli.​

 

[Nije sve tako sivo]

Ne bih imao ništa protiv i svoj glas bih dao ovom čoveku.

 

[Milos-S]

Naježio me ovaj govor rektora Đokića. Ova scena ulazi u istoriju.

 

[blueeyed]

Ne mora danas, već blagovremeno. Dešavalo se da su neke stranke, koje su i duže na političkoj sceni, suviše kasno izlazili sa kandidatima koji nisu poznati široj javnosti, i uprkos njihovim kvalitetima, nisu uspevali da ostvare zapaženiji rezultat, a kamoli pobedu, što je evidentno, cilj studentske liste.

Ako smo do sada figurativno govorili da podržavamo mladost, uskoro dolazi trenutak kada moramo saznati ko su konkretno njihovi predstavnici. VIše od godinu dana unazad, to je u nekoj magli, a tako ne može ostati. Nije stvar samo u tome što će biti imena na predatoj listi, već da to dopre do većeg dela biračkog tela blagovremeno. Takođe, ako se do sada cenio patriotizam i želja za promenama, doći će momenat kada što solo, što u debatama, moraju se izjasniti po raznim pitanjima bitnim za budućnost. Biće tu i tema kojih se do sada nisu dotakli.​

Isto mislim. Ajde kao mi klinci mi smo podvodjeni tim hajpom i zeljom za promenama iako bi realno voleli da znamo za sta glasamo ali ozbiljni i stariji ljudi cisto sumnjam da ce da glasaju na slepo bez ikakvog programa i kandidata. Opozicija koliko god bila omrazena i koliko god da je moderno kritikovati je uvek manje-vise znamo sta da ocekujemo od bilo koje stranke tj znamo njihove kandidate pri vrhu liste (koji su realno najbitniji) i program.

Nije mi jasno oglasavanje po tim kontraverznim temama i generalno gledanje ‘sta ce informer da kaze’ i da li ce da im daju ‘materijal za pljuvanje’. Ako SL cine i liberalni i konzervativni ljudi i kapitalisti i komunisti ili sta god svaki deo studentskog ima pravo da se izjasni o svojim stavovima i da ih prezentuje, bas tako mozemo da vidimo da je to big tent koalicija i da su se toliko razliciti ljudi ipak slozili oko nekih stvari uprkos razlikama… a ne da se meri svaka rec kao sada i da desnicare na twitteru koji ljudi do kojih treba da dopru ne citaju, vec se zapravo stvara kontra-efekat. Informer je smecarska televizija kao i ostale rezimske. I da nemaju za sta da se uhvate onda ce izmisliti nesto. Ne treba se postavljati kao talac rezimskih medija.

 

[Miloš]

Ok je da nemaju svi isto mišljenje na različite teme, ali uglavnom treba znati koji stav će lista zastupati. Ako pojedinac kaže jedno, drugi drugo, ne možemo znati koje su onda vrednosti koje će lista zvanično promovisati. Doduše, meni je ok i kad su glasanja u skupštini, da ponekad ljudi it jedne stranke glasaju različito, ali u praksi se to retko dešava.

Svi politički akteri, naročito oni u parlamentu, treba da budu odgovorni za funkcionisanje društva, bez obzira da li su na vlasti ili opoziciji. Mene je oduvek nerviralo kada se na glasanju odbiju svi amandmani opozicije, a izvesno je da bude tu dobrih predloga. Tako je bilo i pod bivšom vlašću, a i sada. To samo govori kako jedva da imamo ljudi kojima je suštinski stalo do napretka društva i da im je to bitnije od stranačkih interesa.

 

[Milos-S]

Ceo govor rektora. Ovo je antologijskii, ne mogu da prestanem da čitam i slušam, suze mi pošle

Studentima kažem: Videli ste šta se desilo danas. Videli ste policiju u vašem Univerzitetu. Videli ste kamere kako to prenose kao da je to pobeda. To nije pobeda. To je priznanje poraza. Kada vlast šalje policiju na univerzitet, to znači da je izgubila sve argumente. Kada pleni kompjutere umesto da odgovara na pitanja - to znači da nema odgovore.

Petnaest meseci ste stajali na ulicama. Na kiši. Na suncu. Na mrazu. Rekli su da ćete odustati. Niste. Rekli su da ste teroristi. Niste. Rekli su da ste strani plaćenici. Niste. Sada šalju policiju na vaš Univerzitet. I nećete odustati ni sada.

Građanima Srbije kažem: Ono što se danas desilo na Univerzitetu u Beogradu nije napad na mene lično. Ovo je napad na ideju da u Srbiji postoji bilo šta što vlast ne može da kontroliše. Univerzitet je poslednja institucija koja stoji uspravno. Zato su došli.

Ali Univerzitet ne stoji uspravno zato što ima zidove. Stoji zato što ima ljude. Profesore koji odbijaju da ćute. Studente koji odbijaju da se boje. Građane koji odbijaju da zaborave šesnaest života iz Novog Sada.

Kompjutere i resivere mogu da odnesu. Ali ono što čini ovaj Univerzitet - čast, znanje, istinu - to ne mogu da stave u kutiju i iznesu iz zgrade.