Ne izlazi mi iz glave to otkako sam pročitao juče.
Užas živi, ja vjerujem da se ljudi u psihijatrijskim ustanovama mogu susresti sa raznoraznim nezgodnim situacijama ALI, ALI, ALI, ni u kakvom bunilu, ludilu, paralelnom univerzumu ovo što su uradili ne može da bude opravdano. Ubistvo, kraj priče, svi da odgovaraju srazmjerno učešću u istom.
Ježim se kad čujem ove njihove kolege koje ih brane, viču da ne smijemo da ih prozivamo, oni samo rade svoj posao, nezaštićeni su, fali im ljudi, obezbjeđenja bla bla bla. Kako fin argument za iživljavati se nad nekim dok mu ne oduzmeš život. Svaka čast na odsustvu srama, ljudskosti i ikakvog moralnog kompasa.
Mnogo mi je žao momka, otišao po pomoć, a očigledno kucao na pogrešna vrata koja ni u kom slučaju nisu smjela da budu pogrešna. Neka mu je laka zemlja.
A šta se tek još dešava u takvim ustanovama, zatvorima itd, a da kamere 'ne zabilježe' pa nikad ne izađe u javnost.
Strahota.
