Ljubav, navika, panika

Ali opet mašiš suštinu. Takvo pitanje ne treba da se postavlja.
To pitanje može da postavi dete od 5-6 godina, a ne odrasla osoba.
Prijatelj ti neko postane vremenom, kada vidite da imate slična interesovanja, način razmišljanja, i nikada to ne definišeš - e sad, od ovog trenutka, mi smo prijatelji.
 
Koliko smo se samo na forumu godinama međusobno dopisivali, da bi došlo do upoznavanja. Niko ništa nije silio, sve je dolazilo nekim prirodnim okolnostima.
Ne znam kako da “instaliraš” u sebi drugačiji pristup u odnosima, možda meni u glavi deluje kao neka laka stvar da razumem, dok tebi definitivno nije. Definitivno ti treba emancipacija od roditelja kao prvi korak ka razumevanju sebe.
 
Najcrnje što je on svestan gde greši, koliko vidim, i opet ne radi apsolutno ništa da to promeni. Samo konstatuje šta je problem i umesto da menja, on nastavlja uporno po starom. Nastavi ali nemoj da kukaš kad dobiješ isti rezultat na kraju
 
Pa to, stalno je u tom ponavljanju obrasca ponašanja i govori da razume sve al praksa ostaje ista. I definitivno ti treba psihoterapeut PO MERI koji će ti ležati. Ne može ni svaki da ti odgovara niti je svaki dobar za tebe. I njih ljudi menjaju dok ne nađu odgovarajućeg.
 
Endrega said:
Vala baš. Više mi je prijalo ono kad se Mala krvnički zalepila na Bebija, tu smo se makar nasmejali .
Click to expand...
Ne budi zlocest. Mi se samo salimo da bi nam bilo zabavno. 😋
Pazi, njemu je prijalo... ccc...
 
Ova devojka je na jednostavan nacin objasnila koncept prijateljstva. 😍

Meni su najslađa ona prijateljstva gde se ne vidite i ne cujete dugo (zbog daljine, brzine zivota, etc.), i onda, kada se vidite, samo nastavite gde ste stali. Drago mi je da, pored dobrih prijatelja/ica oko sebe, imam i ovakva dragocena prijateljstva. ❤
 
Endrega said:
Najcrnje što je on svestan gde greši, koliko vidim, i opet ne radi apsolutno ništa da to promeni. Samo konstatuje šta je problem i umesto da menja, on nastavlja uporno po starom. Nastavi ali nemoj da kukaš kad dobiješ isti rezultat na kraju
Click to expand...
Uzasno me je sramota. Stidim se i sram me je. Sramota me je i od svih vas ovde, jer sam postao pokvarena ploca. Sta god da kazete, sve ste u pravu, meni nema pomoci. Ja sam rodjen tvrdoglavi kreten i ostacu tvrdoglavi kreten. I posle zasto nece niko da se druzi sa mnom, eto zasto, jer previse navaljujem iz straha da ne bih izgubio tu osobu.

Posle svega ovoga, mislim da mi je najbolje da se povucem sa foruma na neko vreme, jer me je postalo sramota od svih vas @Petar @Doctor Who @Endrega @Marko @MilanB .
 
Definitivno postoje bolji načini da se provede slobodno vreme od foruma. I ja planiram da malo smanjim, da nije ove teme verovatno bih uveliko bio na godišnjem odmoru od foruma.
 
Paćeništvo nije dobar look, menjaj priču ako želiš da ikad nađes nekoga za nešto.

Zvučiš kao osoba koja se loži na sažaljenje a od takvih svi beže.
 
Dizem ruke. Odbacili su me jer sam homoseksualac, odbacili su me jer sam previse patetican i ozbiljan, odbacili su me jer ne razmisljam isto kao oni... Ja prvi ne trazim sazaljenje ni od koga, a samosazaljevam sebe da sam se milijardu puta bio zapitao "jesam li ja zaista bezvredan toliko? Sta sam bogu zgresio da budem bas tolika crna ovca? Zasto me Boze napravi kao ovakvog idiota?"

Ovo je moja pesma za sve od koje trazim oprostaj i kazem zbogom

A ovo je isto moja vecita pesma.

 
Ma kakvi. Pa te osobe iz detinjstva npr. ne želim ni na slikama da vidim haha
Nemam puno prijatelja ali i tih par sam stekao znatno kasnije od osnovne škole.
Jednostavno, prijatelje možeš naći celi život. Neko će, naravno, ostati poznanik, drug, a neko će zaista i postati prijatelj.
 
Endrega said:
Ma kakvi. Pa te osobe iz detinjstva npr. ne želim ni na slikama da vidim haha
Nemam puno prijatelja ali i tih par sam stekao znatno kasnije od osnovne škole.
Jednostavno, prijatelje možeš naći celi život. Neko će, naravno, ostati poznanik, drug, a neko će zaista i postati prijatelj.
Click to expand...
Kod mene ja te iz osnovne nikako ne zelim vise nikad da vidim i ne vidjam ih. Cak i da me neko puskom natera da idem dole za Vlasotince, ni za zivu glavu. Jer kome ja falim? Ne falim nikome niti ko meni fali odatle. Nikome ne bi bilo zao ni da sam mrtav (opet zvuci bizarno i neprikladno, ali zaista je tako). Rekao sam da sam 2018. pokusao samoubistvo, ali nisam imao petlju cak ni za to.

Posle propalog gej-strejt prijateljstva sam se toliko uplasio od gubitka. I prvo placem sto sam sam a onda se pomirim sa tim sto sam sam i razocaram se u svet.
 
@Lignjoslav, da li si pokušao da zatražiš stručnu pomoć? Ovo te pitam iz najbolje moguće namere i krajnje prijateljski. Sa kakvim god problemima da se suočavaš, ne moraš kroz to prolaziti sam. Zbog toga psiholozi i psihijatri i postoje. Moraš naći načina da se izdigneš iz situacije, retko kome je život med i mleko, ali poenta istog i jeste borba. Stalna i konstantna, sa okolinom, sa samim sobom, sa roditeljima, prijateljima, partnerima. Ja ne volim da govorim o svojim privatnim problemima, ali da razmišljam kao ti, verovatno me već odavno ne bi bilo. U godinu i po dana sam se suočio sa gubitkom roditelja za koga sam bio jako vezan i još dva vrlo bliska člana porodice, konstantnim stresom na poslu, demencijom babe koju sam morao da čuvam, finansijskim problemima, raskidom sa partnerkom i da ne nabrajam dalje, pa sam nekako naučio da se sa tim nosim i da sa tim živim. Da, boli kao sam đavo i teško je, ali od samosažaljenja zaista nemaš ništa, odnosno imaš, a to je sunovrat u još veću depresiju, a to ti uopšte ne treba, o suicidu ne želim ni da govorim, to je tek van svake pameti i zdravog razuma. Mlad si, život je pred tobom, i realno gledano-sve je do tebe. Ako zaista želiš da prebrodiš problematičan period, uradićeš to. Na ovaj ili onaj način.
 
Andrej said:
Uglavnom se prijatelji steču u djetinjstvu ili ranoj mladosti.
Click to expand...
Nije baš tačna tvrdnja osim ako ti je lično iskustvo takvo. Prijateljstva se filtriraju kroz godine, neki ljudi odlaze u zavisnosti od stepena razvoja neke osobe. Neko napreduje u tom socijalnom i intelektualnom smislu, neko ostane na nivou kom je bio i pre i tu dolazi do razilaženja.
Ne postoji jasan vremenski okvir kada je prijateljstvo najplodotvornije već upravo to koliko osobe koje su u prijateljskom odnosu razviju kapacitet da razluče šta je kvalitetan odnos šta je toksičan. To može da se desi u bilo kojem dobu jer razvijamo se kroz ceo život.
 
Djole89 said:
@Lignjoslav, da li si pokušao da zatražiš stručnu pomoć? Ovo te pitam iz najbolje moguće namere i krajnje prijateljski. Sa kakvim god problemima da se suočavaš, ne moraš kroz to prolaziti sam. Zbog toga psiholozi i psihijatri i postoje. Moraš naći načina da se izdigneš iz situacije, retko kome je život med i mleko, ali poenta istog i jeste borba. Stalna i konstantna, sa okolinom, sa samim sobom, sa roditeljima, prijateljima, partnerima. Ja ne volim da govorim o svojim privatnim problemima, ali da razmišljam kao ti, verovatno me već odavno ne bi bilo. U godinu i po dana sam se suočio sa gubitkom roditelja za koga sam bio jako vezan i još dva vrlo bliska člana porodice, konstantnim stresom na poslu, demencijom babe koju sam morao da čuvam, finansijskim problemima, raskidom sa partnerkom i da ne nabrajam dalje, pa sam nekako naučio da se sa tim nosim i da sa tim živim. Da, boli kao sam đavo i teško je, ali od samosažaljenja zaista nemaš ništa, odnosno imaš, a to je sunovrat u još veću depresiju, a to ti uopšte ne treba, o suicidu ne želim ni da govorim, to je tek van svake pameti i zdravog razuma. Mlad si, život je pred tobom, i realno gledano-sve je do tebe. Ako zaista želiš da prebrodiš problematičan period, uradićeš to. Na ovaj ili onaj način.
Click to expand...
Tebi svaka čast što si se izborio sa svim tim situacijama, ne verujem šta čitam. 😭🙏🏼
 
You must log in or register to reply here.
Back
Top