Nije tako važno, a ni teško konstatovati da li je bilo očekivano i da li je iznenađenje. I da je opozicija pobedila, moglo bi se reči, eto ljudi su shvatili šta je ispravno, uspela je studentska akcija tipa od vrata do vrata, šta god. Slično kao na Evroviziji kada nas iznenadi nečiji plasman, a gotovo uvek se može naći opravdanje, koliko god nama lično nije omiljena pesma.
Umesto tih konstatacija, za one koje su u politici, bilo bi korisnije da dublje analiziraju konkretan slučaj. Da li za svih 70-ak,što je značajan broj u odnosu na broj glasača, pripisati da su se prodali ili bili ucenjeni nečim, ili su neki i svojevoljno promenili mišljenje jer im nešto zasmetalo možda kod opozicije itd. Kosjerić je bila retka mogućnost da se ostatku zemlje pokaže da je vlast smenjiva i da veruju više da je to normalna stvar i da je moguće. Ljudi treba više da pođu od sebe, i ne dovedu sebe u poziciju da budu ucenjeni u meri da nemaju izbora. Ako se pristane na zapošljavanje preko veze, daje mito da bi se neko ili nešto proguralo, to može doći na naplatu upravo kada budu naredni izbori.
Baš juče na poslu bila kratka diskusija o tom društvenom problemu, u kome se mnogi snalaze kako umeju, a zapravo plove u nelegalnim tokovima. Kaže kolega, žalio mu se drug kako mu poslodavac duguje 6 plata, a on malo malo kupuje nešto, putuje, i ispostavilo se da dobija/uzima nešto sa strane, ovde hiljadu, dve, tri i nakupi se prilično za mesec dana, nekad i više od same plate. Sada da predložiš nekim potkupljivim lekarima ili bilo kojoj drugoj profesiji, da se sve dovede u red, dobar deo bi bio u fazonu super, može, ali samo ako može nekako da se ne dira ono što kači i mene, da mogu i nadalje da primam mito, poklončiće... To je veoma ukorenjeno u društvu, a posledično vodi ka ucenjivanju onda kada zatreba.
