Ljudi ne obraćaju previše pažnju na tekst svesno, ali nesvesno je vrlo bitno da razumeju pesmu kako bi je u glavi razdvojili od ostalih pesama koje čuju po prvi put. Npr. nakon odslušanih pesama, odmah mogu da se sete da je Švedska imala pesmu o sauni, Norveška je imala viteza, Poljska je imala slovensku vešticu, Estonija je imala pesmu o kafi, itd. Sve su to jednostavne ideje, ali su ideje koje su razrađene dovoljno u nastupima da su jedna celina koja je lako razumljiva.
Slažem se da na nesvesnom jesu nivou bitne ta glavna tema i asocijacija, ali mislim da to pak nema veze sa nekom kohezijom u samom tekstopisanju, nego u dočaravanju tog nekog pojma ili ideje na bilo kom, a poželjno i na očiglednijem nivou.
To može da se postigne i samo kokretnijim naslovom pesme + provlačenjem tog nekog pojma da bude scenski doslovno vidjiv ili dovoljno dočaran, kao eto kod Estonije - njemu to daju naslov pesme i motivi kafe na sceni, pa čak i silly odelo i silly policajci mene dosta asociraju na taj kontekst kada kafa razbija neki birokratski smor i biva zanimljiva. To mi je opet više pojašnjavanje na scenskom (vizuelnom, konceptualnom i kontekstualnom) nivou, nego na liriks nivou.
Čak i za Poljsku kao što kažeš ljudi su, verujem, više upamtili dočaranu ideju slovenske veštice, nego baš to da je ona majka Gaja koja plače dok drži svet u rukama, kako kaže u engleskom delu teksta.
Teo je mogao da ima u animacijama na ekranu znak pitanja, ili da on i igrači formiraju na sceni znak pitanja koji bi bio snimljen odozgo, ili neki kovčeg tajni, ili neka zipovana usta na ekranu, pa se kao baca ključ i čuva tajna, pa se pak nešto otključava i otkriva itd.
Ili je pak mogao da se pojavi da Vinči negde u naslovu i tekstu jednom kad već ima Vitruvijevog čoveka kojeg oponaša na sceni (a oni su se verovatno nadali da će to biti samoobjašnjavajuće). Ili neko samoogledanje koje se već pominje.
Ili eto, mogao je samo generalno da ima jasniju temu i koncept za scenu koji bi direktnije komunicirali s nečim iz čak i onakvog teksta.
A opet, da je pokidao vokalno + da je pesma produkcijski jasnija i da nije čudno odjekivala i delovala nekako zvučno nejasno u lajvu, možda bi i to bilo dovoljno.
Nećemo znati, nego samo mislim da je to uokvirivanje pojm(ov)a i jasna prezentacija uokvirenog čitava poenta, mnogo više nego valjano tekstualno predstavljanje i poentiranje.
