Ljubav, navika, panika

Daješ im povoda da te i dalje tretiraju kao da imaš 10 godina. Radiće to dokle god ti ne pokažeš da si nezavisan u odlukama za sebe.
 
Dok god roditelji daju dzeparac misle da su oni vlasnici vremena njihovog deteta. Nezavisnost je najbitnija za resenje problema, kao sto je vec receno.
Ili da se verbalno izboris za svoju nezavisnost u okviru porodice. Drzimo ti palceve, dragi Lignjo. ;)
 
Em sto sam se izvernirao zbog korpe, mama me videla neraspolozenog da joj malo falilo da provali cemu se radi, jer ja pred njom ne umem da lazem sve i da hocu.

Medjutim rekao sam im da me je sramota da idem s vas oni "ajde bre ne zanosi se, pa dal ce drugi pa znaju koje smo ti mi? Idi pa sedi na drugu stranu." Uhhhhh... Ne prosto ne mogu znaci, da sam morao da im kazem na grublji nacin "a bre nemojte da me terate kad necu da idem". I tata se ubaci "ono koje cu da mu rabotim, ako nece, ne mora."

Ove godine su definitivno najgore. A nikog od mojih poznanika loji su ili malo stariji ili malo mladji od mene nisam video da se danas i dalje seta sa roditeljima. A svi smo mi za to krivi i ja sto to dopustam i oni sto konstantno me zovu "kucnom musicom".
 
Oni to u smislu kao "zbog tebe, da se malo opustis ovo ono"... Shvatam ja da nemaju losu nameru i opet kazem, oni nisu losi ljudi, nego su odrastali u katastrofalnim uslovima, gde je tata bio strogo vaspitan uz roditelje koji nisu ni osnovnu zavrsili, jos zbog rata nije ni otisao dalje od srednje a hteo je, dok mama kao dete razvedenih roditelja cesto maltretirana od strane oca, pa su mene zbog toga previse zastitili i previse mi ugadjali. I naravno da to ne valja, dok sa druge strane ima i roditelja koje bas briga za svoju decu, ne valja ni to. Nema idealnih roditelja nikako. Moji nisu hteli da odrastam kao oni, pa je zato sve vreme mama dok sam bio klinac radila kucne poslove; ona do moje DVANAESTE godine nije radila nigde, znaci punih 16 godina je bukvalno presedela kuci i to cesto sama bez tate koji je radio na crno u CG (a i tata joj nije dao, plus mama je htela da odrastam uz majku jer ona nije odrastala uz majku pa to i razumem). I zato me je mama prezastitila sto nikako nije dobro.
 
Ali znam da budem jako slab na majku, jer je i ona uzasno emotivna i osecajna osoba kao i ja. Zna isto vrlo lako da se rasplace. A i ona je uzasno slaba na mene iako je tu jos i moja sestra koja se udala (vanbracno) i ima vec dete a 2001. godiste je.

Tako da, ako bi moji saznali za orijentaciju, mama bi mozda u pocetku negirala pa bi mozda prihvatila, dok tata... ☠️
 
Dete treba da se zaposli bez obzira na to sto je jos uvek student, treba poceti imati svoj novac plus da sto vise vremena provodi van kuce, ovolika zavisnost od roditeljima na ove godine je bas nezdrava. Plus cesto stvoris nova drustva kad radis (mada to zavisi i gde radis).
 
E tu ja nisam hteo da radim za vreme studiranja, jer znam da bi mi bilo prenaporno i da radim i da ucim, poznavajuci moju psihu. Hteo sam da zavrsim sa osnovnim akademskim studijama, pa onda da nadjem stalan posao. Sad sam zavrsio 1/3 poslednjeg ispita.
 
Danas mi se simpatija nije oglasila porukom. A nešto ne bih ja da šaljem prvi jer imam osećaj da ja više iniciram razgovor. Ahhh, mrzim to ko mala deca igramo se mačke i miša.
A mislim da shvata da mora da me KRČKA jer ako mi da sve odjednom ja ću se brzo smoriti.
Šta vi mislite, da pustim poruku u vidu nekog mima ili da čekam?
 
Pa ako imaš osećaj da ti više iniciraš razgovor ja mislim da je bolje da sačekaš i daš mu priliku da on krene prvi. Možda si ga upravo tim načinom i uljuljkao previše.
 
Pre ću da poslušam Milana sada, nešto i nemam inspiracije da kopam mimove kad već nemam odmah u glavi šta bih.
 
On je mozda jedan od onih tipova koji se jako boje odbacivanja i lakse mu je da ne posalje poruku nego da posalje sa mogucnoscu da bude ispaljen. Mozda sad sedi na telefonu i ceka dusa. Posalji mu ne budi zao.
 
Ja više ne obraćam pažnju na to ko se javlja prvi i koliko se javlja i mnogo mi je lakše. Jedino ako je baš očigledno da sam uvek ja taj prvi, e onda poy.
 
Osecam se dosta bolje i rasterecenije za eazliku od juce. Izbacio sam sve iz sebe tako da idem dalje.
 
Peace said:
On je mozda jedan od onih tipova koji se jako boje odbacivanja i lakse mu je da ne posalje poruku nego da posalje sa mogucnoscu da bude ispaljen. Mozda sad sedi na telefonu i ceka dusa. Posalji mu ne budi zao.
Click to expand...
Ne verujem baš, dosta je on svestan da je frajer. Imam posla sa osobom koja po mojoj proceni izgleda bolje od mene. xD
 
Bebi said:
Ne verujem baš, dosta je on svestan da je frajer. Imam posla sa osobom koja po mojoj proceni izgleda bolje od mene. xD
Click to expand...
E pa onda dok se ti krckas on ce pojesti pljeskavicu.
 
Svakako imamo dogovor za viđanje za vikend, to je ugovoreno. Nego ova igra komunikacije tu treba da vidim šta ću. xD
 
You must log in or register to reply here.
Back
Top