Moja drugarica je nastavnik istorije u osnovnoj školi, i njoj se na primer ovako generalno ne sviđaju neke stvari u programu i šta se forsira kao dominantni narativ iz istorije, o aktuelnoj politici da ne pričam. Ali pošto voli i materiju a i svoj posao, znam da mi uvek kaže da se na časovima trudi da deci više izrelativizuje stvari, predstavi iz više uglova, itd. Ali obavezno bez zauzimanja čvrstih stavova.
Meni ova prijavljena nastavnica iz priče nije suštinski rekla ništa pogrešno a ni problematično, ali mislim da je to moglo i trebalo da se kaže uz manje čvrst stav i bez direktnog lejbelovanja same sebe. Kapiram da je to deci delovalo prečvrsto, pa još kad su preneli roditeljima kao gluvi telefoni, neke ih je to istrigerovalo i eto kao frke (mada ne deluje da će biti većih problema). Trebalo je možda da ostane pri tome da nije ni na čijoj strani, bez daljeg ličnog opredeljivanja pred decom, a da pokuša samo nevezano za sebe da im približi situaciju.
Nisam nastavnik ni istoričar, ali jesam iz dovoljno bliske oblasti, i ja bih prvi deci približio činjenicu da su nam Hrvati i Bošnjaci i bliži od Rusa ako se već gleda to, pa i to da su nam kulturno Ukrajinci isto malo bliži od Rusa u poređenju, a da su drugačiji popularni utisci samo veštačka stvar politike i isfabrikovanih okolnosti. Ali bih to sve servirao indirektno, beating around the bush, dao im priliku da sami to zaključe, bez da im kažem ja sam to i to, a ovo je tako i tako.
Po mom sećanju, i u osnovnoj i u srednjoj i na fakultetu, najbolje sam razumeo teme iz svih tih društvenih predmeta i materija onda kad nam nastavnici i profesori nisu lupali direktne etikete na stvari, već lukavo davali dovoljno materijala, činjenica i perspektive da nas nagnaju na samostalno razmišljanje i zaključke.
