Sad je .. 4.44 h.. 14. januar .. započinjem ovaj post. poslednje epizode Stranger things odgledao sam 7. na 8. januar..i dalje sam pod utiscima, raznim, još se sležu, emocije me drže, poslednje dve epizode sam isplakao.. i to tako traje evo do ovog trenutka. pa jbt, pratim i van serije to njihovo drugarstvo i povezanost, i mi koji ih posmatramo i pratimo od I sezone 2016. god. heeej, pa 10 godina su u našim životima! ne stalno, ne svaki dan, jednom u godini, ali dovoljno da nas uvuku u njihov svet, dovoljno da vidimo kako rastu, kako se razvijaju, kako postaju odrasli ljudi.. ljubav, prijateljstvo, požrtvovanost, simpatije, sve ono čemu treba da težimo i da negujemo u našim životima. to je moja vizija sveta u kome želim da živim. i u ludilu realnosti, pored sve borbe i gubitaka koje život nosi sa sobom, ova serija i ovi likovi i ovi mali veliki glumci su dašak tog sveta i ja mu se rado priključujem. i dok vam ovo pišem odzvanja mi u glavi pesma koja je obeležila i seriju i scenu sa mojim najomiljenijim likom - Max! da, odzvanja, ona, kate bush. preko slušalica.. bez vokmena, na telefonu, nema veze, taktovi kreću, odzvanjaju i tamo sam..u tom univerzumu. hvala im, hvala braći dafer i svima.. pa i vama.. što ih volite, i što ih osećate, i što razumete taj svet. i tako znam da nisam jedini i da nisam sam.
