Kako se danas osećate?

Idem sutra na kontrolu po potrebi, nadam se da ce biti sve kako treba. Jer ovo postaje nepodnosljivo.
 
Za početak postani fizički aktivan ako trenutno nisi, svaki dan mimalno eto 10 sklekova za početak, mali korak, ali po meni je fizička aktivnost čak bolja za psihičko zdravlje nego fizičko, iako je uvijek fokus na fizičkom zdravlju kad se radi o vježbanju
 
Osecam se raspolozenije. Menjao sam danasnji slobodan dan za petak da bih ispratio Beogradsko Prolece 2022, a planiramo porodicno da gledamo.

A drugo, dobio sam godisnji u periodu trajanja Evrovizije, tako da cu moci opusteno (sa malom nervozom kako cemo proci) da ispratim sve tri veceri. 😊
 
To su sjajne vesti, idealno su se uklopili slobodni dani sa festivalima. Uzivaj :)


Ja se nakon poslednjih desavanja u mom privatnom zivotu sada osecam jos motivisanije da se borim i izborim za zdravije sutra svih nas.


Dogodine (ako sve bude kako treba) cu i na dodatno usavrsavanje na jedan americki univerzitet. Koliko god neko imao znanja, uvek moze i vise i bolje i tako se i ja postavljam prema tome.


Svi koji me znaju, znaju da ja idem do kraja i tako ce biti i sada. Obzirom na okolnosti u kojima zivimo, zos uvek nam predstoji borba da bi dosli do buducnosti kakvu zelimo (a to je buducnost bez kardiovaskularnih bolesti, demencije, karcinoma, itd....) ali posto znam kako stoji trenutno stanje u industriji, blizi smo u ovom trenutku da to realizujemo nego ikada do sad i verujem da cemo u relativno bliskoj buducnosti (u narednih 15-20 godina otprilike) uspeti da napravimo poslednji iskorak koji nam je potreban da bi ostvarili taj cilj. Jer imamo sve alate koji su nam neophodni.


To zasluzuju i nasi roditelji i njihovi roditelji, i svako ko cita ove redove je takodje zasluzio da bude zdrav bez obzira na hronoloski broj godina.

I do sada je bilo tako ali ubuduce ce maksimalan fokus biti na tom cilju a gledacu da bude sto manje distrakcija sa strane. Jer sto pre uspemo, to bolje za sve. A ove gore pomenute bolesti su nam zagarantovane svima ako budemo ziveli dovoljno dugo. Vreme je da budu zbrisane.
 
Tinte said:
Osecam se raspolozenije. Menjao sam danasnji slobodan dan za petak da bih ispratio Beogradsko Prolece 2022, a planiramo porodicno da gledamo.

A drugo, dobio sam godisnji u periodu trajanja Evrovizije, tako da cu moci opusteno (sa malom nervozom kako cemo proci) da ispratim sve tri veceri. 😊
Click to expand...
Vrh!

Ja radim od kuće, tako da ću svakako moći da gledam sve, ali sećam se da sam se pre brinuo šta ću ako zbog posla moram da propustim neko polufinale. 😂 Horor.
 
Milos-S said:
To su sjajne vesti, idealno su se uklopili slobodni dani sa festivalima. Uzivaj :)
Click to expand...

Hvala.
Doduse, jos pre par meseci sam najavio da mi treba godisnji za taj period.
Petar said:
Vrh!

Ja radim od kuće, tako da ću svakako moći da gledam sve, ali sećam se da sam se pre brinuo šta ću ako zbog posla moram da propustim neko polufinale. 😂 Horor.
Click to expand...
Prosle godine sam propustio pf-a zbog posla, a ove godine sam resio da ne propustim. A znam kakav je to osecaj.
 
Uzasan dan danas. Anksioznost me je unistila da sam poludeo i isplakao se kao nikad. Moracu se opet povuci sa foruma na neko vreme...
 
Ja sam prezadovoljan svojim prvim poslovnim putovanjem, ponajviše što sam dobio priliku da se konačno, posle skoro 2 godine rada u tehničkoj podršci, poigram sa uređajima koje moj tim podržava 🤣 posle dve godine prezentacija, priručnika, pdf-ova, konačno upotpunih sliku o svemu sa čime radim. Još dobio all paid trip za Minhen 🙈 Hvala poslodavcu! 🥰
 
Znam dobro kroz sta prolazis, i ja sam poceo da se borim sa anksioznoscu prosle godine i sad kad sam izgubio dedu zbog Korone, vratilo se i bilo je prisutno u pojacanom obliku. I jos uvek je tu u "obrisima".


Ranije uopste nisam imao tih problema iako su stvari kojima se bavim prilicno stresne.........i to se negde nakupljalo u pozadini........


...ali kad je vec naceta tema.... sta je kod mene bio okidac - jedna konkretna stvar otprilike pretproslog novembra (novembar 2020) me pshicki unistila do te mere da narednih 10 meseci nisam mogao da dodjem sebi. Bukvalno........da mi je neko zabio noz u grudi, manje bi bolelo nego ovo 😭😭😭


Tada bukvalno kao da je "puklo" nesto unutra i kao da je deo mene umro. I posledica je anksioznost. Jedina je sreca sto ja uspevam da je kontrolisem jer umem da se nosim sa stresom ali nista se u sustini ne osecam bolje nego pre tog ............otrkica 😭 nazalost, i moja lakovernost mi se obila o glavu i vratilo mi se sve kao bumerang na najgori moguci nacin 😭😭😭


Ne mogu ni da kucam od muke.........uglavnom, znam dobro kroz kakav pakao prolazis jer sam i ja prezivljavao pakao. Ako mislis da ne mozes sam, pokusaj sa nekim psihoterapeutom. Mozda ne resi sustinu problema (nije uvek tako ocigledno kao kod mene) ali makar ce biti lakse nositi se sa tim. Meni nazalost niko sa strane ne moze da zaleci ranu koja stoji otvorena godinu dana, isto kao sto ne moze ni da vrati mog deku kog je odnela Korona (kljucni faktori koji su meni narusili mentalno blagostanje). Ali navikao sam vec da se sam nosim sa time.
 
Od juna prosle godine idem na VMA, ali zadnjih 3 godina (osim 2020) me konstantno hvata u prolece. Zato sam govorio kako mi je Roterdamska Evrovizija ostala u katastrofalnom secanju jer sam bio na ivici psihoze. Ako nista, imam kontrolu kod psihijatra dan posle drugog polufinala ESCa, pa cu morati videti sta i kako. Uz to idem u Grcku poslednje nedelje maja, a necu ovakav da idem. Hocu da odem rasterecen.

A uz to, najveci strah jeste taj sto imam tajnubkoja bi mogla da unisti odnose sa mojima, a to je da znam da budem naklonjen i ka muskom polu.
 
Koliko dugo imas te probleme? Jesi bio nekada na nekom antidepresivu, tipa Flunisan, Zoloft...? Svakako, to doktor mora da proceni ali ako ovi problemi ozbiljnije remete dnevno funkcionisanje + ako naravno doktor proceni da treba, nije strasno biti na nekom AD bar odredjeno vreme dok se situacija ne stabilizuje. Makar da funkcionises kako treba pa posle je i lakse resavati sustinu problema.

Mimo toga, probaj da se zaokupis nekim stvarima koje inace volis (nekim hobijem) i probaj neku fizicku aktivnost koja ti odgovara. Moze i lagana setnja za pocetak. Ovo ne resava problem ali moze da ga ublazi. Meni je ovo dosta pomoglo. Kad osetim da me "hvata", zaokupim se poslom, stvarima koje volim, gledam da fizicki budem aktivan (sad doduse ovo trenutno ne mogu jer sam nedavno prelezao COVID pa izbegavam intezivniju fizicku aktivnost neko vreme) i bude lakse.

I sto se ishrane tice, probaj da smanjis unos secera i izbegavaj junk food i slicne stvari. Creva su inace "drugi mozak" a to kako se hranimo ima uticaja i na fizicko i na mentalno zdravlje.

I budi iskren i reci doktoru kako se osecas.........najbolje je raditi na resavanju uzroka problema ali on nije tako ocigledan uvek. Nekad je uzrok anksioznosti i organske prirode.


Kod mene je jasno sta je okinulo...........i jedan forumas koji je sa nama dugo ovde a sa kojim sam blizak je znao od cega je krenulo (on igrom slucaja zna celu pozadinu) i kad sam poceo da imam probleme koji naizgled nemaju veze sa time, rekao mi je odmah da je to uzrok. I u pravu je.
 
Od 2014. imam te probleme, jedino 2018. nekim cudom nije bilo. U pocetku nisam znao sta je bilo, jer su to bili napadi u levom uglu glave da posle sve tu utrni i obraz i rame i sve u tom trenutku smeta cak i najmanja sitnica. To je toliko nepodnosljivo, da sam navukao strah od toga. Posle zna u levo oko da udari. I onda nakon toga se ukocim, padne mi raspolozenje, iscrpi me i spava mi se. Kazem, u pocetku sam pio sve i svasta da bih 2019. pio Lyricu i Xanax, a sad pijem Taitu, Lyricu i Ksalol. Sad posto sam pod terapijom pa ne izgledam kao da sam na ivici psihoze, ali rekao sam sta me muci i psihijatru i psihologu. Nije lako da se posvetim nekom hobiju iz straha, jucerasnji dan je bio uzasan. Ako nista, danas sam sredio kuhinju, prostreo ves, setao kucu. Ali rekao sam i mojima da mi se ne deru zbog toga jer su znali da mi se deru zbog toga, jer misle da preterujem. Rekao sam im da se ne deru, jer mi tako biva jos gore, i onda nemam kome da se obratim. Tata kao neko ko je skoro 40 godina ziveo na selu, pa ne razume, dok mama ima donekle razumevanja, ali kaze nije joj prijatno da vidi sto ja patim. Tetka naravno ima najvise razumevanja, kao medicinska sestra, i njoj se najvise tajno obracam. Ona zna za problem moje seksualnosti.
 
Imao sam slicne simptome (bolovi + trnjenje misica, razdrazljivost, lupanje srca) kad mi je anksioznost bila na brutalno visokom nivou. Kod mene je svaki dan pocevsi od tog pomenutog novembra 2020. pa sve do negde kraja prosle godine skoro svaki dan bio tortura. Prvo me proganjalo to sto se desilo a onda je ta "uslovljena" anksioznost presla u hronicnu i postala generalizovana anksioznost.

Zivi dokaz da moze svakome da se desi, dovoljno je samo jedna situacija koja ce te jako povrediti i sledi kolaps sistema. Sad eto........i dalje je tu ali funkcionisem. Sto je naspram onog kosmara ipak razlika.


Najgore mi je bilo ujutru kad ustanem . Cak mi se desavalo i da se budim nocu i imam osecaj da ce srce iz grudi da mi iskoci i oblije me panika. Onda tokom dana bude bolje a u najgorim trenucima kad je bila anksioznost 24/7 obicno me iscrpi do te mere da se do uvece "ispucaju" svi hormoni stresa pa iako sam i dalje u losem raspolozenju, fizicki bude podnosljivo.


Sad se vecina tih simptoma povukla i anksioznost je u velikoj meri pod kontrolom.........i da ne kazem ovako kao sada da nije sve u redu kako izgleda na prvi pogled, nikad se ne bi provalilo. Ja sam uspeo bez pomoci da je drzim pod kontrolom ali posto i sam znam kroz sta sam prosao, ne moze svako kroz ovu agoniju sam samcijat da prodje i lakse je uz pomoc ako je potrebna. Naravno, ima kriznih trenutaka ali nije kao prosle godine.


Dakle, imas terapiju, koristio si anksiolitike. Dosta ljudi pomazu Xanax (on pomaze i kod nesanice) i Ksalol, mada sve je individualno. Svakako ispricaj doktorima kako je trenutno a oni ce proceniti da li da se menja terapija, ukljuci neki SSRI po potrebi, itd.......ja nazalost nemam licna iskustva sa ovim pomenutim lekovima jer sam uspeo da se "izvucem" bez njih ali u najgorim trenucima razmisljao sam da odem i da pitam da mi se nesto prepise da prosto patnja bude podnosljivija.

To je odlicna stvar, dovoljno je jedna osoba iz okruzenja da te razume i sa njom razgovaraj, to isto pomaze. Ja nazalost nisam imao nikog da me razume pa sam sve gurao sam.


Drzi se.........ako bilo sta treba, ja sam tu. Znam sve kako je, upoznao sam se sa anksioznoscu i shvatio sam kakav je to pakao prosle godine. Mogu slobodno da kazem da ovaj COVID koji sam dva puta prelezao u 2 meseca nije ni 1/10 onoga sto sam prosao prosle godine sa anksioznoscu. Anksioznost neuporedivo gore iskustvo.


Kad te boli glava ili stomak ili grlo, to prodje..........ali kad te dusa boli, to ne prolazi. Nema leka za dusu.
 
Bukvalno isto kod mene kad se budim ujutru. Stomak boli od nervoze, u nekom trenutku dodje i do samosazaljenja. U zadnje vreme kad god izadjem napolje, lakse mi je da gledam dole, i sve brzo zavrsim samo da sto pre dodjem kuci. Uzasno bih voleo da ovo nestane.
 
Ujutru je inace koncentracija kortizola u krvi najveca, zato su i simptomi anksioznosti najjaci....inace, zaboravih da napomenim da hrana isto deluje i kao blagi anksiolitik. Cokolada isto zna da deluje pozitivno. U umerenim kolicinama naravno...sto je u mom slucaju malo teze ali uspevam da odolim.

Jos da dodam nesto pa da taj deo i zakljucim........valjda bude lakse ovako kad se ispricamo, kazemo sta nam stoji kao knedla u grlu.

Koliko god da se osecam povredjeno, isto moram reci i da je bilo mojih gresaka. Trebao sam reci neke stvari na vreme......a cutao sam. Ali cutao sam iz razloga sto sam smatrao da nije bilo vreme da se kaze tada (i nije bilo). Svakako sam hteo da se prvo provede neko vreme zajedno, da se neke stvari iskristalisu pa tek tada reci. Sto je i logican sled dogadjaja. Ali naravno........nisam mogao ni da pretpostavim da ce plot-twist da se desi u nultoj fazi. Iako zapravo, nista nije bilo sakrivano i naravno, bilo je i drugih ljudi koji su shvatili.

A obecali smo medjusobno da cemo popiti jednu vrstu piva koju oboje volimo..........i nismo ispunili obecanje, cak ni to jedno pivo nismo popili a trebali smo 😭 Da ne kazem da je i jedan koncert trebao da se desi i to grupe koju oboje volimo........sve smo vec sredili i na kraju, kao da nista nismo.

I vremenom se desio paradoks, da nam u fokusu budu stvari koje su potpuno smesne i nebitne i to je debelo iskrivilo realnost. Umesto da recimo fokus bude ceo sijaset faktora koji su nam zajednicki ili da kazem koliko mi je bilo lepo kad smo pricali, koliko su mi te poruke znacile i koliko mi je podrska isto znacila uvek........da ne kazem da je jedina osoba koja me od pocetka razumela sto se tice stvari kojima se sad bavim....ja sam sfokusirao na nebitne stvari i pisao gluposti. A da ne kazem tek nas muzicki ukus..........za razliku od mojih kojima dodje iz kuce da me izbace kad cuju ono sto ja inace najvise volim, u ovom slucaju je nas muzicki ukus skoro pasovao kao saliven.

I onda se otkrije........to sto se otkrije. Naravno, ne treba zaboraviti ni COVID koji se desio BAS U TOM trenutku. Ne ni pre ni posle. A ni sad nista bolje nije, jer da jeste ne bi ja bio bolestan dva puta u dva meseca i ne bi mi deda umro od Korone.

Kamo srece da mozemo da vratimo vreme i ispravimo greske koje smo napravili.........jer ovo sto se sad desilo nije odraz realnosti vec spleta okolnosti i losih odluka. I cinjenice da se desilo na pogresnom mestu i u pogresno vreme. Zato i jeste tragicno - jer je realnost potpuno suprotna i to bi se naravno jos vise videlo da su stvari imale prostora da se razviju do kraja.

Ali ko zna..........mozda se u nekom trenutku bar delimicno ispere ovo sto je uradjeno sada i mozda uspemo da popijemo to pivo, jer to je minimum koji smo zasluzili a plus nam je obecanje koje nismo ispunili.

Ali sada je eto tako kako jeste, tragedija i vrlo ruzna situacija. Kao kad pocnes da citas knjigu koja ima odlican predgovor i ni ne stignes do uvoda, predjes na iducu koja se eto tu zadesila, a ova prva ostane nezavrsena iako je predgovor bio odlican. Ali eto….kako rekoh videcemo vremenom sta sutra nosi, vreme ce svakako pokazati sve.
 
Као што сте видели, вратио сам се после два, три месеца паузе након бројних приватних обавеза. Драго ми је што сте остали толико добри колико сте сада. Мастерирао сам крајем априла и сада крећем у нове радне победе. А и тражим неки посао у исто време.
 
Ja cu se povuci sad sa foruma na neodredjeno vreme, posto sledece nedelje idem u Grcku na more i nadam se da ce mi taj odmor pomoci da pobedim ovu trenutnu borbu sa aknsioznoscu i da prokleta agorafobija koja je prisutna poslednje dve nedelje (nije uvek u istoj meri prisutna, nekad manje, nekad vise) nestane. Nadam se da cu pobediti u ovom svom ratu i pobediti svog najgoreg neprijatelja.
 
Lignjoslav said:
Ja cu se povuci sad sa foruma na neodredjeno vreme, posto sledece nedelje idem u Grcku na more i nadam se da ce mi taj odmor pomoci da pobedim ovu trenutnu borbu sa aknsioznoscu i da prokleta agorafobija koja je prisutna poslednje dve nedelje (nije uvek u istoj meri prisutna, nekad manje, nekad vise) nestane. Nadam se da cu pobediti u ovom svom ratu i pobediti svog najgoreg neprijatelja.
Click to expand...
Srećno, oglasi se povremeno ako stigneš!
 
Zadovoljno i ponosno na sebe.
Persona mi se nakon 3 godine iz vedra neba javila tik nakon Konstraktinog nastupa u finalu (bukvalno sa porukom u fazonu hey, just seen Serbia in Eurovision and remembered you, how are you).
Ja pre 2-3 a možda čak i sve do pre nekih godinu dana, verovatno bih se momentalno raspao, skočio bi mi pritisak, morao bih da napustim porodično gledanje Evrovizije i ne ispratim glasanje, i da narednih par dana ne postojim od ponovnog proživljavanja emotivne traume i velikog razočaranja.
Ovako sam to iskulirao to veče, opušteno odgovorio sutradan, od tada do sada razmenili nekoliko poruka ono di si šta si + malo o Evroviziji, ja pronađen unbothered i u zen modu.
Malo sam sačekao par dana baš da vidim da li je to stvarno tako, ali jeste.
Dakle, zadovoljno i ponosno na sebe.

+ kul mi je što očigledno Konstraktin nastup podseća na mene, a ne Hurricane prošle godine 😅
 
You must log in or register to reply here.
Back
Top