Kako se danas osećate?

Do pre neki dan sam se osecao sjajno jer sam napokon polozio matematiku koju sam vukao 4 godine. Kako bih se castio zbog toga, reasio sam da preko Discogsa kupim sebi trostruki cd Madonne "Finally Enough Love". Medjutim, odusevljenje je trajalo kratkog daha, jer se prodavac kome sam vec platio sve, ne oglasava uopste! Da na kraju bicu prinudjen da mu suspendujem nalog ako se ni posle 4 dana ne oglasi. Ajde da je u pitanju 10 evra pa Boze moj, ali 30 evra je u pitanju... Ispasce na kraju bacene pare za nista...

Danas se osecam uzasno, mrzim 20. septembar zato sto je tad rodjendan mog bivseg najboljeg prijatelja. Iako sam ga strasno zamrzeo nakon sto me je otkacio jer sam hteo pre 4 godine da se pomirim sa njim a on nije hteo, to je jace od mene. Ne komuniciram uopste sa doticnom osobom, zbog njega ne zelim da se vratim ikad vise u rodni kraj jer necu da ga vidim (ako ga budem ikad video, dobijem osecaj da cu ga prebiti na mrtvo), ali uvek kad dodje taj 20. septembar ja se osecam uzasno. Toliko da je doslo da razmisljam u smislu, "bolje da te nikad nisam upoznao".
 
Upravo sam dobik poruku od prodavca da je cd poslat za Srbiju, tako da po pitanju toga sam se dzabe nervirao.

Mada sam i dalje snuzden po pitanju danasnjeg dana, da samo slusam "This Used To Be My Playground" od Madone ili "He Was A Friend of Mine" iz filma "Planina Broukbek"...
 
E3Z4L71XwAMkVFl (1).jpg

Prosto boli danasnji dan. Sa jedne strane sam tuzan i cestitao bih rodjendan bivsem drugu, ali znam da bi me ignorisao, dok sa druge strane sam besan i uzasno ljut na njega da jednostavno necu da mu cestitam nista. Ali ovaj citat iz filma "Brokeback mountain" dovoljno govori kako se osecam danas.

Ali proci ce. Sutra je novi dan.
 
Imam pesmu za tebe.


Ja se osećam danas na nivou. Posle nedelju dana egzistencijalne krize energija je na nivou. Kako samo na nivou kako ne puca, pa lepo, slabo se spava. Ako hoćeš i tamo i vamo, nema spavanja.
 
Jeste. Prava pesma za ovu situaciju.
Inace, meni jedna od njenih najboljih, najlepsih pesama.
 
Jako lose ovih dana.......ova nedelja mi je izrazito haoticna bila, sve i svasta se desavalo.

Kao slag na tortu mi je crkla i graficka na racunaru tako da sve do petka nisam mogao ni racunar da koristim.

Ali....idemo dalje.
 
Nakon 8 godina odlučio sam da se povučem sa društvene mreže Tviter na duže vreme. Toksičnost i histerija koja tamo vlada mi uopšte ne prija. Preterana konzumacija sadržaja o ratu, inflaciji, silovanjima i sl. takođe. Takav sadržaj, koji se tamo histerično plasira u mlazovima, me čini jako anksioznim i to utiče jako na moju vezu, na performans na poslu (doduše to samo ja znam), i na generalno raspoloženje. Mislim da će mi biti bolje bez te mreže i trudiću se da pauza traje što duže.
 
Potpuno se slazem da je tviter postao jedno toksicno mesto koje treba izbegavati.

Sto se teme tice, ja se osecam dobro i to nakon duzeg vremena. Ni sam ne znam sta je razlog, moguce da je 7 pitanju to sto sam ponovo krenuo da treniram, redukovao sam ishranu i to utice na moje bolje raspolozenje.
 
Ni na Instagramu nije nista bolje a da se bar na nekoj grupi ne spomene Vucko ili rat ili Vucicevic ili prosecna plata u Srbiji itd... Ljudi se ovde ponasaju kao da se samo nama desava inflacija.
 
Instagram nemam, niti planiram da ga ikad otvorim, jer mi je sam koncept te društvene mreže užas.
 
...da dopunim ovde, posto je u neku ruku nastavak prethodne poruke.

Veceras mi je i bukvalno pozlilo od stresa. Sto bi se reklo........"puklo je".

Imao sam tahikardiju i visok pritisak. Fizicki je delovalo kao da cu se onesvestiti i "ispustiti dusu" svake sekunde.

Izvinjavam se ako nekome ne stignem da odgovorim na PP, jednostavno nisam dobro ni fizicki ni psihicki sada.

Pokusajte da smanjite stres u zivotu koliko je to moguce............mada u mom slucaju uopste nije moguce.

Ne mogu vise iskreno..............svega mi je dosta.
 
Uzas znaci napravio sam sranje tako sto sam nesvesno pesacio Tunelom kod bloka 45 dok sam trqzio stanicu. Sad se mnogo plasim da me ne kazne, mama bi me odrala...
 
U subotu sam se oženio i mogu reći da se osećam odlično. U smislu kao da novo poglavlje mog života tek kreće. Mnogo stvari sam čuo o braku i znam da me tek čeka svašta ali sam zaista radostan i onako srećno ulazim u to novo poglavlje mog života. Ako mi Bog podari i decu to bi takođe bila velika radost. Sad kad pogledam samo na godinu dana unazad ne mogu da verujem šta se sve dogodilo i da sam sad oženjen... Život se menja brzo, i želim i svima vama da zaista vidite koji je to pravi put u vašem životu i da nikad ne gledate na okolnosti i poteškoće već samo da hodate napred. Možda trenutno ne vidite da ima ičeg dobrog ispred vas ali ja verujem da ima. Ja nisam video ništa dobro i bio sam nekad jako negativan a sad vidim da je bilo potrebno samo da verujem i da se prepustim Onome u kog verujem i da ne gledam na ono što mi ljudi govore. Znam da se u mnogome verovatno ljudi ovde na forumu ne slažu samnom ali eto najiskrenije iz srca svakome od vas želim dobro i da svako od vas u životu doživi to da jasno vidi svoju svrhu i zašto se uopšte nalazi ovde na zemlji 😊
 
You must log in or register to reply here.
Back
Top