Ljubav, navika, panika

[cinque]

Ljudi precenjuju psihijatre, mene je jedan pokusao da ubedi da su me preuzele necastive sile. Dzabe ti diplome i osecaj superiornosti kad si nivoa Vendija.

 

[Andrej]

Ja se npr u osnovnim školama (3 sam ih promjenio,od toga 2 u istom gradu gdje je 90% istih išlo samnom u razred) nisam skoro nisakim družio,na velikom odmoru bio uglavnom sam,bilo je tu i problema sa nekima koji su me znali maltretirati,bio previše miran...U srednjoj školi sam se već više družio iako je to bilo samo u školi.Na fakultetu sam bio sa dvojicom dobar,ali smo vremenom izgubili kontakt.

 

[Lignjoslav]

Tom psihijatru treba oduzeti sve licence koje ima.

Najgore od svega je to sto je zaista ima dobru dusu i ponasa se prema meni kao da sam mu drugar a ne pacijent. Za 7 dana imam zakazano i reci cu mu da ne mogu protiv sebe jer ja sam gej i ja sam rodjen takav. Peder. Eto (ja sad kao Jezda iz Sindjelica koji je tako pricao).

Ako je taj ispit za tipa jedan mesec onda ok, ali ako ces da sedis kuci jos 6 meseci zbog toga, onda to stvarno nema smisla.

A i ne razumem sta je toliko bitno da se bilo sta prizna roditeljima, u idealnom svetu da, bilo bi lepo da te prihvate i da ne moras misliti na to, ali eto znas da oni nisu takvi ljudi. Ignorance is bliss, nek oni zive srecno u ono sto oni veruju da je istina, ti zivi srecno u svojoj istini.

24. avgusta imam sledeci rok, pa onda jos dva u septembru.

Problem je isto sto roditelji hoce sve da znaju a ja sve i da hocu da lazem, ne mogu jer bi me provalili odmah, nebitno za sta god da je u pitanju. Tata je po pitanju homoseksualaca nezgodniji, jednom je cak rekao na slavi "ne daj Boze nikad da mi ga z***** u b**u" i tako sam shvatio da je tezak homofob. Onda je pricao i svedocio kako je jedna zena skocila sa terase i ubila se jer joj sin priznao da je gej. To mi je samo stvorilo jos veci pritisak i jos veci strah da ne daj Boze tata ili mama ne naude sebi ako im ikad kazem, jer ja volim svoje roditelje bezuslovno.

 

[Petar]

Opet roditelji... O, živote.

 

[Lignjoslav]

Petre, a kako onda drugacije pobogu? Jedino da se iselim pa da zivim sam, ali nemam posao da bih mogao placati stanarinu. A i Niko je lepo pitao u cemu je stvar sa roditeljima, pa sam mu objasnio.

 

[Petar]

Niko je takođe rekao i da nije potrebno autovati im se, kako si taj deo prevideo?

 

[Lignjoslav]

Rekao sam da kod njih nema tajni i da "mora sve da se zna".

I drzim se toga da im ne pricam, cak mi je i tetka (koja zna sve) rekla da im ne pricam uopste. Da je tesko drzati to u sebi, itekako jeste. I vise nego sto jeste.

 

[Petar]

Kad budeš otišao od kuće više nećeš ni razmišljati o tome.

 

[Mrm]

Polako, ljudi, ajde molim vas, ovo stvarno ne vodi nikud..

 

[Petar]

Šta? Pa kad već godinu dana slušamo istu priču u krug imamo pravo i da komentarišemo. Uostalom, nije u obavezi da uopšte plasira svoj privatan život ovde. Topla preporuka da to prestane da radi.

 

[Mrm]

Ma Petre možeš da lobanjaš koliko hoćeš, ali kanda svaki dan isto čitam, sad već imam taj utisak..

 

[Petar]

Pa bukvalno.

Osećam se kao da sam upao u neku simulaciju kad čitam Lignju, znači bivši drug, pa likovi sa naočarima, pa roditelji, pa Madona, pa sve opet sve ispočetka.

 

[Mrm]

Za Madonu ne znam jedino, tu nisam uspeo da ispratim valjda..

 

[dodo]

Ja se npr u osnovnim školama (3 sam ih promjenio,od toga 2 u istom gradu gdje je 90% istih išlo samnom u razred) nisam skoro nisakim družio,na velikom odmoru bio uglavnom sam,bilo je tu i problema sa nekima koji su me znali maltretirati,bio previše miran...U srednjoj školi sam se već više družio iako je to bilo samo u školi.Na fakultetu sam bio sa dvojicom dobar,ali smo vremenom izgubili kontakt.

I ja sam u školi imao druga u razredu koji je bio prilično povučen i miran, a recimo nije bio izopšten iz društva, ili izložen bilo kakavom vršnjačkom nasilju. Uvek je imao poziv da nam se pridruži na odmoru, druženjima van škole i sl. ali je on uvek birao da bude sam. Zanimale su ga neke struje, provodnici, Boga pitaj kakva čuda raznorazna. Tada mi je to bilo čudno i neshvatljivo, ali posle sam razumeo da nekim ljudima, iz različitih razloga, prija da budu sami. Iako verovatno većini ne ulazi u glavu/ne žele da prihvate, ja stvarno verujem da, ukoliko neko sebi stvori svet gde se oseća dobro i ispunjeno, onda tako i treba da živi, bez obzira na to kakvo je mišiljenje većine, ili kakva su očekivanja društva. Naravno, to nije uvek svima izbor i onda je to stvarno splet nesrećnih okolnosti.

To što se neka prijateljstva nisu održala ili intenzivirala, ne znači ništa i nije nikakav garant da u budućnosti neće biti drugačije. Možda da probaš da se uključiš u neke aktivnosti, ukoliko ih ima u tvom mestu ili npr. neko volontiranje, ukoliko obaveze i vreme dozvoljavaju? Eventualno da se preko hobija povežeš sa drugim ljudima koji imaju slična interesovanja? Ne mislim da po svaku cenu treba siliti kontakte i druženje, ali možda bi pronašao neku zanimljivu grupu/pojedince koji ti odgovaraju. I naravno pod uslovom da to želiš, jer je na kraju uvek najvažnije da se ti dobro osećaš, nevezano za kontekst.

 

[Marko]

Lignjoslave, sve smo te stvari čuli mali milijun puta. I to što je tvoj otac rekao za pedere, i da tetka zna, i da im ništa ne smiješ tajiti, sve sve sve. Prekini živjeti za to što će tvoji roditelji reći i kako će reagirati itd. Pobogu, 20 i kusur godina ti je. Evo ti par ideja kako da se malo makneš od kuće i usput možda upoznaš neke nove ljude:

- upiši neki tečaj stranog jezika;
- volontiraj negdje, recimo u skloništu za napuštene životinje;
- ispucaj se nekim sportom - tipa squash, padel, to je sad sve popularnije;
- ako nisi učlanjen, učlani se u knjižnicu, otiđi tamo i tamo provodi dio slobodnog vremena u društvu knjiga;
- ako si u mogućnosti, nabavi kućnog ljubimca kojeg ćeš šetati (pls nemoj opet o onom psu koji ti je uginuo, znamo i to);
- ako imaš skolonosti ka umjetnosti - otiđi na neku slikarsku radionicu, paint&wine i slično, svi živi sad idu na to i može biti sjajan način očuvanja mentalnog zdravlja.
- etc etc. Mogućnosti je bezbroj, samo se treba trgnuti.

Osjećam se ko ChatGPT jbt.

 

[Petar]

Ma ne trošite više tastaturu ljudi, stvarno nema poente. Najbolje je da prestane da plasira svoj život ovde, ne moramo to da čitamo. Kad je već tvrdoglav i nije poslušao ni 1% sjajnih saveta koje je dobio.

Meni da je ovako neko izdeklamovao sve pre 10-ak godina oko nekih stvari bio bih više nego zahvalan, a ovde non-stop čitamo o ocu i tetki.

 

[Marko]

Ma istina, doslovno smo ko Don Quijote u borbi protiv vjetrenjača. Ali nekako si mislim (kao i ostali vjerojatno), ono, dijelimo forumski prostor, čovjek se jada, drag nam je, ajmo još jednom pokušati. Iako stvarno više nema smisla.

I sad će doći i ispričati nam se što je takav, sasuti na sebe salvu uvreda i opet sve nanovo.

 

[Choda]

Zeleo bih u kratkim crtama da iskazem misljenje o prethodnim stranicama. @Djole89 je napisao jako kvalitetan post o teskim situacijama u zivotu. Mogu da kazem da sam i licno proziveo neke momente koji menjaju zivot poput gubitka roditelja u adolescenciji, zivota u tudjoj kuci sa drugom zenom svog oca, teske finansijske situacije, konstantnih selidbi uzrokovanih tim stvarima. Svako ima neki svoj mehanizam koji ce da koristi u borbi protiv toga. U emotivno teskim situacijama, okretao sam se radu na sebi kao jedinoj investiciji koja ce se sigurno isplatiti.

@Lignjoslav probaj da gledas zivot kao platformu gde ti sve sto radis, radis za sebe. Ko ti se prikljuci i isprati, taj ostaje u tvom zivotu. Moj najtopliji savet je da potrazis strucnu pomoc. Licno ja, a verujem i jos drugih forumasa bi ti mogli preporuciti kvalitetnog strucnjaka koji ti ne bi govorio da nadjes devojku i takve floskule.

Kad je rec o ljubavi, sve je do kriterijuma. Ja sam u pubertetu imao kriterijum koji nije odgovorao mom realnom kvalitetu. I imao sam izbor - snizi kriterijum ili podigni svoj kvalitet. I onda uzmes asov u ruke i radis na sebi. Verujem da imas neko znanje na osnovu kog mozes da se zaposlis i obezbedis prihod. Za fizicki izgled princip je jednostavan - pazis sta jedes i budes aktivan fizicki. Tako krenes da gradis i samopouzdanje.

Od kukanja nema nista, a jos manje od izvinjavanja. Nema potrebe da to radis sebi.

I da, znam jednu osobu, koja jako dugo nije imala ni poljubac, do kasnih dvadesetih takoreci, a sad je u jako srecnom braku. Svakom dodje kada se izgradi kako treba

 

[whisky]

Nemojte na Lignjoslava, primecujem da mu kritike jako tesko padaju i samim tim sve sto mu kazete je kontraproduktivno ako mu se uputi kritika. On ce da pronadje svoj put i da se osamostali, zivot je prosto surov i nikoga ne mazi. I iza mene stoje mnogo teski i ruzni trenuci, neki problemi na koje ne mogu da uticem su i dalje prisutni pa koga briga realno.
Lignjo, uzmi stvar u svoje ruke i prosto ne daj na sebe, to bih ti ja savetovao a ti protumaci kako mislis da treba. Nemoj da budes toliko ranjiv i ocajan, jer ko zna sta ti tek predstoji, ne mislim nista lose vec da moras da budes spreman na mali milion situacija koje ce zivot da ti priredi. Time si sebi vec dosta pomogao!

 

[Petar]

Sve to stoji, ali ljudi su mu u poslednjih mesec dana ovde maltene napisali knjigu korisnih saveta. Ako već neće da ih usvoji, 'ajde bar da ne čitamo svakog dana sve isto.