Offtopic

Ali gdje si našao izvođače iz Mjanmara, Madagaskara i Nepala?! 😂
 
Dobro pitanje. :D

Za Madagaskar iz nekog razloga stoji Naïka, a ona je Haićanka/Francuskinja iz SAD LOL. A drugi izvođač odatle je Soa, iz one duetske pesme Seule sa francuskog NF.

Nepal, samo jednom u životu poslušao nekog lika, nemam pojma gde i kako. Spotify je čudo. Isto važi i za Mjanmar, ali tu pesmu sam poslušao 4x :D

 
Baš sam guglao, za tu Naiku piše da su joj roditelji s Haitija i Madagaskara lol.
Možda Milicu Pavlović računa i pod Švicu onda 🥴
 
Marko said:
Baš sam guglao, za tu Naiku piše da su joj roditelji s Haitija i Madagaskara lol.
Možda Milicu Pavlović računa i pod Švicu onda 🥴
Click to expand...
Ajde bar je nekako povezana sa Madagaskarom.
 
Kad me neko pita ko je tvoj životni guru, ja kažem frizer.
Iz depresije me čovek vadi kad mi opravi kosu.
 
dodo said:
Gledao sam to pomračenje sa terase kroz ono tamno staklo. I ministarstvo zdravlja je apelovalo da se sakrijemo, luda zemlja lol Bukvalno nije bilo žive duše na ulici.
Click to expand...
I ja se sećam toga, bili na selu i svu nas decu strpali u jednu kuću i zamračili sve prozore sa ćebadima, i tako smo čučali po ćoškovima sobe sa pogledom u pod hahahaahaha znači umirem
 
pauksamarsa said:
Stvarno smo ludi, al bar imamo uspomene :ROFLMAO: :ROFLMAO:
Click to expand...
Imao sam sreću da sam živeo u gradu koji nijednom nije bio bombardovan, pa mi je taj period ostao u sećanju po druženju i ludom provodu u podrumu. Doduše, znam za ljude koji su bili (i ostali) istraumirani, nažalost.

I, iskren da budem, ako sam već morao da živim devedesete, onda mi je drago da sam bio dete. Ne znam kako bih kao odrasla osoba podneo to vreme i ostao normalan posle svega ružnog i neljudskog što se dešavalo svima nama na ovim prostorima, od početka raspada Jugoslavije, pa sve do bombardovanja. Nažalost, neki su kao deca morali brzo da odrastu i zaborave na detinjstvo.
 
Last edited:
dodo said:
Imao sam sreću da sam živeo u gradu koji nijednom nije bio bombardovan, pa mi je taj period ostao u sećanju po druženju i ludom provodu u podrumu. Doduše, znam za ljude koji su bili (i ostali) istraumirani, nažalost.

I, iskren da budem, ako sam već morao da živim devedesete, onda mi je drago da sam bio dete, jer ne znam kako bih podneo i ostao normalan posle svega ružnog i neljudskog što se dešavalo svima nama na ovim prostorima, od početka raspada Jugoslavije, pa sve do bombardovanja. Nažalost, neki su i kao deca morali brzo da odrastu i zaborave na detinjstvo.
Click to expand...
hvala Bogu ni ja nisam doživela direktno taj strah 90ih, al jesam indirektno jer sam rođena u stanu bez prozora od bombardovanja, ali u Bosni. Meni zato baba htela dati kao ime Ratka jer sam rođena na kraju rata hahahah, hvala Bogu nisam ni to doživela. Mada sa posledicama svega toga i danas se svi suočavaju, posledice su svuda oko nas od kuće, porodica, do celog društva.
 
You must log in or register to reply here.
Back
Top