Tužno, prazno, duboko nesrećno i poraženo. Izgubio sam još jednu osobu koja mi je mnogo značila u životu, rođenu tetku, koja mi je bila kao sestra, jer je od mene bila starija samo 2 godine. Nažalost, izgubila je dugogodišnju bitku sa karcinomom dojke i u 37. godini ostavila iza sebe muža, dvoje dece od 10 i 8 godina i gomilu ljudi, prijatelja i porodicu koji su je neizmerno voleli. Mnoge udarce sam pretrpeo u životu, ali ovo me je zaista potpuno dokusurilo, zaista ne znam kako i na koji način ću uspeti da se izborim sa ovim gubitkom. Znam da moram, zbog majke i babe prvenstveno, odnosno njene sestre i majke, dece i svih ostalih, ali nisam verovao da ću ikada više osetiti ovakvu tugu i prazninu. Mala je uteha, ali smo svi zajedno dali poslednji atom snage, obezbedili sredstva za lečenje u inostranstvu i nadali se da ćemo konačno naići na svetlo na kraju tunela, bilo je naznaka da će krenuti u nekom dobrom pravcu, i samim tim je sve ovo još tužnije i šokantnije.
Razmišljao sam da se udaljim sa foruma na poduži period, ali sam shvatio da mi je ovo veliki izduvni ventil i olakšanje u smislu neke razonode i skretanja misli. Verovatno neću biti preterano aktivan, ali ostaću.
sveže je sve da nije pametno deliti nikakve savete, bili bi i neumesni i puni za tebe opštih mesta. Smrt dragih ljudi jeste najbolniji osećaj koji neko može doživeti ali se može preživeti i naučiti živeti sa tim. Kada prođe neko vreme, ne libi se otići do psihologa ili psihoterapeuta verujem da će ti mnogo olakšati i dati ti neke smernice kako da prođeś kroz taj proces tugovanja, od kojeg prosto ne smeš i nemaš kud pomaći.
Nažalost, nije prvi put da se susrećem sa takvim gubicima, pronašao sam način da živim sa tim, ali u ovom slučaju je mnogo teže uzimajući u obzir sve okolnosti. Posložiće se stvari eventualno ponovo, svestan sam, ali će za tako nešto trebati mnogo više vremena.
saucesce
drži se, a vreme će učiniti da naučiš da živiš sa tim gubitkom 
