Kako se danas osećate?

MilanB said:
Užasavam se izraza kako bol ne prolazi nego samo naučiš da živiš sa tim. Svaki bol prođe, za neki je potrebno manje, a za neki više vremena.
Click to expand...
Pretpostavljam da je to zapravo dosta lično, i da svako od nas doživljava i prevazilazi tugu na svoj način...




Mada verovatno zavisi i od vrste bola...

Ljubavne jade, pre ili kasnije, može da nadomesti neko drugi...



Mene je recimo na maminoj sahrani jako nervirala rečenica kako vreme leči sve... i činilo mi se da mi je izgovarala svaka druga osoba... što mi se možda i samo činilo, jer me nerviralo... ali su tu rečenicu u svakom slučaju svi izgovarali u najboljoj nameri, jer sam ja neprekidno lila suze...
Meni je to zvučalo kao da vremenom treba da zaboravim majku... Ili da nešto može da zaceli rupu koja ostaje takvim nedostatkom...

Prošlo je već 15 godina, a ta rečenica me zapravo i dalje nervira...
 
Milica said:
Prošlo je već 15 godina, a ta rečenica me zapravo i dalje nervira...
Click to expand...

Prvo sam mislio da to ne mogu da razumeju ljudi koji kroz tako nesto nisu prosli, i da jednostavno nemaju osecaj sta u tom momentu treba reci, ali to su mi govorili i ljudi koji su izgubili roditelje.

Ali pobedilo je kad su nakon obelezavanja 40 dana krenuli da mi govore da moje ponasanje (koje je u tom momentu bilo uobicajeno i ocekivano, samo sam bio tuzan) nema smisla i da moram doci sebi jer, Boze moj, ne prilici muskarcu da pokazuje emocije i ne bude stabilan. Usledi momenat preispitivanja ali onda shvatis da - svako pati u svom roku i na svoj nacin, da neke rane vrv nikad nece zarasti i da zarad sopstvenog mentalnog zdravlja vecinu ljudi moras skartirati, cak i kad imaju najbolju nameru. Nemaju svi osecaj za situaciju.
 
Milica said:
Pretpostavljam da je to zapravo dosta lično, i da svako od nas doživljava i prevazilazi tugu na svoj način...




Mada verovatno zavisi i od vrste bola...

Ljubavne jade, pre ili kasnije, može da nadomesti neko drugi...



Mene je recimo na maminoj sahrani jako nervirala rečenica kako vreme leči sve... i činilo mi se da mi je izgovarala svaka druga osoba... što mi se možda i samo činilo, jer me nerviralo... ali su tu rečenicu u svakom slučaju svi izgovarali u najboljoj nameri, jer sam ja neprekidno lila suze...
Meni je to zvučalo kao da vremenom treba da zaboravim majku... Ili da nešto može da zaceli rupu koja ostaje takvim nedostatkom...

Prošlo je već 15 godina, a ta rečenica me zapravo i dalje nervira...
Click to expand...
Da, to razumem. Moj komentar se odnosio na aktuelnu temu o kojoj smo govorili.
Naravno da postoje neke boli koje nikada ne prestaju u potpunosti i sa kojima moraš da naučiš da živiš.
 
maxiens said:
Ali pobedilo je kad su nakon obelezavanja 40 dana krenuli da mi govore da moje ponasanje (koje je u tom momentu bilo uobicajeno i ocekivano, samo sam bio tuzan) nema smisla i da moram doci sebi jer, Boze moj, ne prilici muskarcu da pokazuje emocije i ne bude stabilan.
Click to expand...
Kakvi kreteni...

Što je najcrnje, i oni su to sigurno iz najbolje namere...





Upravo sam pogledala, kod nas je po podacima SZO iz 2019. triput češći suicid kod muškaraca nego kod žena:
https://en.m.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_suicide_rate


Crna Gora ima još i duplo veću stopu samoubistava od nas, nažalost izgleda da su prvi na toj crnoj listi od balkanskih zemalja... Isti odnos 3:1 po polovima... verujem da na tu tragediju delimično utiče mačo model po kome muškarci ne smeju da pokazuju emocije, pa verovatno često nemaju sa kim ni da pričaju o svojoj tuzi...
 
Marko said:
Uh, nikad nisam volio Anemos agapis😅 Šalu na stranu, hvala Evile, i da, sve te situacija služe tome da gradimo sebe i da rastemo. I postanemo bolji. :)
Click to expand...
Meni ona depresivna baba koja igra sa lutkama. Sve mi je jasno kad pročitam tekst loool.

Pa ako iskoristiš kako treba bićeš jači, stabilniji. Svako to preživi na svoj način. Kao i neke druge, pa i lepe stvari. Rekoh radi šta ti prija da se nakon toga osetiš lakše (pa makar isplakao dušu pola sata da bi bio 2 sata miran). Šta god radio a da ti pomaže radi, šta god osećao ne suzbijaj. Postepeno, kako vreme bude prolazilo shvatićeš da ti ništa od toga nije neophodno za život, i iako ti ta osoba deluje nezamenjivo, što i jeste na kraju dana, i druga će biti, i treća, četvrta, ako ih shvatiš ozbiljno. Svaki partner je iskustvo za sebe jer je svako različit.

A tu bih dotakao @Tinte -a . Ne bih se složio. Iz onoga što čitam osećam da je tebe uplašilo. A ti gledaj da li želiš biti dete koje se plaši da spava u mraku, ili ćeš naučiti da to nije uopšte strašno, zapravo ima svoje čari kad je sve u tami :) ;) Strahom nećeš nigde. Ni u ljubavi, ni u poslu, ni u prijateljstvu. Sranja se dešavaju svuda. Kada bismo se bojali da se ne ponove jer će nas ponovo dovesti u nezgodnu situaciju i to nas kočiti da budemo ono što jeste. Samo izbaciti tugu iz sistema, i vraćati se sebi. Niko te ne može sputati, osim sebe, a to ne dopuštaj. Zašto bi? Iz prethodnog ne želim da ti pokažem da nisi u pravu, već da ti to možeš. I u stvari duguješ sebi. Da budeš to što jesi. A ko jeb.. druge. Od tuđeg mišljenja se ne živi! U strahu propuštaš mnoge lepote.
Poenta - ne ograničavaj se nikada zbog straha. Ako neko nije u tvom životu i ne treba da bude. Kraj.
 
Takav savet bih dao drugima, da bukvalno izbrisu ono sto se desilo (lose) i nastave dalje. A kada dodje taj momenat za sebe licno, onda nije tako jednostavno. Kod sebe se ne bih slozio da sam se uplasio, nego ja to gledam na drugaciji nacin. Nekad treba znati se povuci, ne ici sto bi se reklo "glavom kroz zid" pa sta bude. U mom slucaju povlacenje, izolacija me je spasila u velikoj meri, jer sam bio u stanju svasta da kazem ili uradim nesto, sto bih kasnije zazalio. A i na taj nacin da postedim druge.
Inace sam tipican rak (nisam od onih koji se vode time, ali kada sam procitao ko su rakovi, otprilike 90-95% sam to ja) i znamo da se povucemo sve dok se ponovo ne osetimo sigurnim. Kao sto rekoh, na taj nacin stitim sebe i druge. I sad, kad mi naidje "minus faza" (tako je zovem), ljudi oko mene znaju i tada me ne diraju dok me ne prodje. I na zalost, nikad nisam mogao da razdvojim privatan zivot, skolu, sport i sad posao. To je kod mene sve povezano. Ako negde ne stima, onda se to oseti u svim sferama. Divim se ljudima koji mogu da budu jedno na poslu, a drugo privatno.
Jedno je sigurno, ovo sto mi se desilo, me je promenilo, i u neku ruku mi se dopada, ali ipak mi se vise dopada onaj stari ja.

Poenta ovoga, da se slazem sa tobom (y), ali u mom slucaju prakticno ne ide tako.

A za ove depresivne pesme, ja ne smatram da su to depresivne pesme, jer sam ih slusao i kada sam bio najsretniji od detinjstva, samo sto se ovaj put pronadjes u nekim pesmama i jos vise dodju do izrazaja u tim momentima.
 
Slazem se sa Tinte. Isti sam takav i jos sam dupli rak. Volim da se osamim u takvim situacijama i na kraju iz njih izadjem jos jaci. Prija nama rakovima taj mir i sami sa sobom da se sredimo pa posle da blistamo😎
 
Baš divno što ovde ima još rakova :ROFLMAO: Ja sam rak-vaga. Nije nama nimalo lako 🤯
 
Više neću pisati ovde "Je l' može link za nas koji nemamo Insta?" 🤣
 
Ja jedino Instagram koristim. Nista drugo. Fejsbuk ne koristim jos od 2016.
 
Što je najgore, taj koncept je meni i dalje užas. Ali više puta sam čuo da je čudno da se bavim digi marketingom, a da nemam Instagram i ne koristim ga. I ja kao 'ajde da vidim šta je to čudo više.
 
Ovaj novembar mi je bio jedan od najgorih meseci u životu i definitivno najgori mesec ove godine. A ova godina najgora još od 2019. I osećam se fenomenalno. Fenomenalno jer sam se izborio sa svim mogućim demonima na najbolji mogući način, kako sam znao. I što bi rekla VICTORIA, rane postaju ožiljci. Kapiram da će nekad biti i gore, ali spreman sam. :)
 
You must log in or register to reply here.
Back
Top