Kako se danas osećate?

Sinoć su mi se usred svih tih turbulencija i rasprava na forumu desila takva dva isisavanja moje vlastite energije i samim time takva dva pokušaja da poslužim kao kanal za akumulaciju nečije tuđe negativne energije da me u jednom trenutku doslovno zaboljela glava. Svi koji me znaju, znaju da zaista znam dobro slušati i da volim pomoći kad mogu, makar slušanjem, razgovorom, čime god, ali sve ima svoje granice, ljudi dragi.

Međutim, kako je i Mala rekla, ajmo okrenuti na pozitivu - jutros se ponovno osjećam baš lijepo. Napravio sam si čaj, uživam u još uvijek malo prohladnom, maglovitom jutru, gledam veliko drvo kestena koje je, ranije no inače, već počelo poprimati svoje jesensko ruho, a u daljini sunce koje se probija nad jarkozelene bregove. Mir, tišina, tek pokoji auto. Trebalo mi je takvo što. :)
 
Ne verujem da ce ovo iko da procita. Otvoreno pismo:

Ovom prilikom zeleo bih da se izvinim javno forumasu poznatijim ovde kao Stole. Ja sam hteo da Stole bude moj prijatelj i za sve sam ja kriv tako sto sam imao prenapadan pristup da se Stole uplasio i sad kako sam odspavao skroz ga razumem. Stavio sam se u njegovu kozu i razumem da ne bi bilo prijatno nikome da se pojavi osoba koja hoce da ti bude prijatelj a ti neces. @Stole, ako ikad ovo procitas, veruj mi da nisam imao nikakvu losu nameru i da mi je jako zao sto je ispalo kako je ispalo. Ne krivim te, krivim samo sebe. Izvini jos jednom, oprosti mi, obecavam da necu vise posle ovoga ni rec da ti kazem jer sam te se ja uplasio mnogo vise nego sto si ti mene. Nema opravdanja i ne opravdavam sebe nikako, samo kudim i proklinjem sebe. Ako hoces oprosti mi, ako neces, to je tvoja stvar, i postovacu. Mozda je ovo i trebalo ovako da bude da shvatim da neces da ti budem prijatelj. Opet, nije mi svejedno. Ti si predobar decko, umiljata osoba i zelim ti najiskrenije sve najbolje. Hocu da ti se izvinim i za moju uzavrelu reakciju, jer sam se uplasio policije jer nikad nisam imao posla sa policijom. Decak, jos jednom, zelim ti sve najbolje, nemoj da me odblokiras nigde, ovako je najbolje za nas. Samo ti se izvinjavam za sve.

Srdacno, Z. M.
 
Last edited by a moderator:
libertà said:
Sečem jezikom kao žiletom. Nikada mi neće biti jasna ljudska drskost i bezobrazluk. Ovih dana toliko nemam strpljenja da svima govorim sve bez da me interesuje kako se neko oseća. Malopre su mi došli rođaci koji su mi opet nabacili to da sam se ugojio i to na neumesan način pred drugim gostima gde su dobili itekako odgovor od mene pa su svi pali u muk za stolom. Džabe njima što su iz Beograda kada su seljaci u duši. Ne znam kada će ljudi da shvate da meni nije PODSTREK reći mi da sam ogroman i da treba da smršam drugi put nakon prošlog viđenja. Kada vidiš nekoga posle nekog vremena prvo pitaš da li je neko dobro zar ne? Kakvo odsustvo kulture i empatije. Gorim trenutno u sebi a ćutim iz poštovanja prema dečijem rođendanu. Sklonio sam se u drugu prostoriju da ne bih ubijao vibru bespotrebnim komentarima. Ko god me ubuduće bude čačnuo dobiće povratnu od mene neka se spreme na to. Stefan nikome više ne ćuti, pogotovo kada se pređe granica. Tada ujedam!
Click to expand...
Ali najjači su mi ljudi koji to moraju da prokomentarišu. Šta kao, osoba nije svesna da se ugojila, nego treba još da ga neko dodatno ubedari.
 
Ja hvala bogu nemam nikakav kontakt sa 90% familije. Imam tu jednu sestru od tetke sa kojom sam dobar, u subotu idem kod nje u Sarajevo na nedelju dana, to mi je sestra sa majčine strane, a osim nje i tetke ja malte ne u stvari ni ne znam nikog sa te strane jer su oni svi u Bosni, a sestra i tetka u Novom Sadu, mada sad ona studira u Sarajevu. Zato sa očeve strane ne znam ko je gori, a znam ih sve, idem na svadbe eventualno i to su jedina familijarna okupljanja na koje odem. Razumem Libertu jer sam se pronalazio u sličnim situacijama baš sa tom stranom porodice, ali meni se jezik uvek odveže lol tako da mi niko od njih ništa ni ne govori više.
 
Najbolje je uvek im spremiti kontra komentar na nešto, jer uglavnom kroz sprdnju oni žele sebe da stave u neki bolji položaj u odnosu na tebe.
Mene je često mama lupala preko usta kad sam znao da odgovorim na provokacije, jer kao gde smem tako da odgovorim nekom ko je recimo stariji od mene. A šta drugo, da trpim fore koje nisu ni smešne nego jadne?
Zato je sad zadovoljna što se zauzimam za sebe i pored toga što je drugu zamisao imala tim što je htela da me ućutkuje kada sam bio mlađi.
 
Ja nisam blizak ni sa kim osim sa sestrama rođenim i jednom sestrom od tetke, mada kako je tetka umrla, i sa njom sam pomalo ispao iz kontakta...

Posebno me trigeruju rođaci koji počinju da se javljaju po FB i prave kako smo u super odnosima, a ja, ono, ih nisam video u životu, pričao sa njima, ništa, i sad odjednom je na meni da gradim neki odnos sa vama? Ma more mrš.
 
Meni je najgore bilo kad sam napustio fakultet lol, u međuvremenu sam sad upisao drugi, ali tad su me nervirala sva pitanja u vezi toga kako i zašto, pa odgovorim jednom pa 5 podpitanja, a sva nekako osuđivački nastrojena, a 50% njih koji su stariji nema ni srednju školu.
 
Stefan28 said:
Meni je najgore bilo kad sam napustio fakultet lol, u međuvremenu sam sad upisao drugi, ali tad su me nervirala sva pitanja u vezi toga kako i zašto, pa odgovorim jednom pa 5 podpitanja, a sva nekako osuđivački nastrojena, a 50% njih koji su stariji nema ni srednju školu.
Click to expand...
Obično ti što nisu ni kročili na fakultet svaki pad ispita doživljavaju tragično i ne postoji objašnjenje za njih koliko je nešto obimno i teško ili da je profesor zajeban. Ne, ti nisi učio dovoljno i fazon im je “sve se može kad se zagreje stolica, a ti učio nisi jer da jesi položio bi”. Ajde, baš da vidim kako bi se oni snašli kada dođu pred nekim ko već ima za cilj da te obori jer eto voli da se iživljava ili je ustao takav tog dana.
 
Uspešno izbegavam sva okupljanja familije već nekoliko godina, a sad kad sam se preselio mi je to još lakše. Stvarno daju sebi za pravo mnogo više nego što bi trebalo da imaju i to samo jer smo krvni srodnici?!
 
Kazu da porodicu ne biramo, ali biramo prijatelje.
Tako se i postavljam u zivotu, sa rodbinom ok, nemam nekih velikih zamerki, posto znam da reaguju u dobroj nameri, ali su mi prijatelji jako bitni. Pravi prijatelji.
 
Isto. Imam utisak da sam lično osetio prvi put osećaj pripadnosti porodici tek u 21. godini kad sam upoznao prijatelje koje dan danas imam.

Ima ona "blood is thicker than water", ali ljudi ne znaju da originalni citat glasi "The blood of the covenant is thicker than the water of the womb".
 
Lepo je imati dobre odnose sa užom familijom zbog stabilnog duhovnog zdravlja ma kakvi god bili, osim naravno u slučaju kada neko iz te iste familije ima izrazito primetan problem (alkoholizam, agresija itd.)
 
Nemam probleme sa uzom i sirom familijom, jer sam flegma. Znaju da od mene ne mogu da ocekuju neko ludilo i druzenje, dobri smo, kad se vidimo i cujemo, super, nikakve obaveze i smaranja, jer vidim da ima slucajeva da su neki jedni drugima na grbaci, sto je izuzetno naporno i nekorektno.
Razumem kada je objektivna situacija i kada postoje razlozi za pomoc, tada se to ne dovodi u pitanje, ali, brate, da se kacis za nekoga samo zato sto je taj postigao vise u zivotu nego ti, bolje produzi dalje.
Naravno, iz navedenog izdvajam najuzu porodicu. To se ne dira.
 
Jednom sam rekao da su ljudi koji prijatelje nazivaju porodicom sekta, pa su me kenslovali zbog toga. 😂 Danas imam malo drugačije mišljenje o tome (pozitivnije).
 
Ne znam šta vam je sa tim familijama. Ja moje retko viđam, a i kad ih vidim niti me pitaju što se ne ženim, niti me nešto osuđivacki gledali dok sam studirao pa padao. Nemamo neki blizak odnos ali su svi uvek bili korektni i nikad se nisam osetio poniženo u komunikaciji sa njima, hvala Bogu.
E komšije su druga priča...
 
You must log in or register to reply here.
Back
Top